U subotu 18. maja posle kratke ceremonije počelo je prvo kolo turnira Treća subota -Đenovići i to u punom sastavu – po 10 igrača na GM i IM turniru i 9 na FM. Vjerovatno je većini učesnika izgledalo da nije bilo nikakvih problema i da ih neće ni biti.
Sve je krenulo normalnim tokom. Ali dokle…To sam saznao posle trećeg kola.
Na velemajstorskom turniru je igrao jedan mladi indijski šahista koji je već 2017 igrao ovdje. Ipak, tada je bio u pratnji trenera i majke jer je bio maloljetan. „Ovo je prvi put da putuje sam na turnir“, javila mi je njegova majka. Kako sam ih prošli put dobro upoznao nadao sam se da će sve biti u redu. Ipak, mladom, osamnaestogodišnjem indijskom šahisti je krenulo loše na startu turnira. Izgubio je prve dvije partije, pa je jednu remizirao. Od tri partije sakupio je samo pola poena. Izgubio je šanse za osvajanje velemajstorske norme, a po igri se vidjelo da nije u formi.
20.maja ujutro dobijem poruku preko WhatsApp-a oca ovog indijskog šahiste koji mi piše iz New Delhija. Kaže da je njegov sin jako bolestan da ima migrenozne bolove i infekciju grla, a možda je i problem sa hranom. Upita me mogu li da ga posjetim i pomognem mu. Kažem naravno da mogu, ako treba odmah. „Sada spava, kad se probudi“, reče mi otac indijskog šahiste. „Dobro obavjestite me kad se probudi, odmah ću doći“, odgovorim.
Posle par sati mi javi da je sin ustao.
Uzmem odgovarajuće lijekove (probiotik, akivni ugalj, efridol i još ponešto), supruga pripremi 2 litre čaja, i pođemo do indijskog šahiste. On je bio smješten u hotelu Fanfani u lijepoj sobi na prvom spratu sa pogledom na more. Na podu mu je bio šah i analizirao je. Nije izgledao toliko loše koliko smo očekivali. Bio je blijed, ali djelovalo je da može da nastavi turnir.
Ipak rekao je da je tokom partija imao povremeno glavobolju i zato nije mogao da igra dobro. Upitao me: „Da li bi bilo u redu da se sada odmah vratim kući u Indiju, i da li bih time poremetio nekome šanse za osvajanje norme?“
To je već treći igrač koji bi svojim napuštanjem turnira ugrozio sam turnir i šanse ostalih igrača za osvajanje IM i GM normi.
Rekao sam mu da sada popije čaj i lijekove. a ako treba povešću ga u Dom zdravlja. Tada neka odluči da li mu zdravstveno stanje dozvoljava da nastavi turnir.
Uskoro mi je javio da je bolje i da će igrati peto kolo. Rekao je da nije potrebno da ide u Dom zdravlja i da ima sve lijekove sa sobom. Ponadao sam se da će do kraja biti u redu. Ipak nije.
U petom kolu je igrao protiv američkog šahiste i izgubio partiju.
Glavobolja se vratila. U šestom kolu je trebao da igra protiv velemajstora Damljanovića. Ipak javio mi je da se ne osjeća dovoljno dobro da bi igrao partiju i da obavjestim velemajstora Damljanovića da neće moći da igra. Tu je partiju izgubio bez borbe.
Pitao sam ga kako se osjeća i da li može da igra u šestom kolu. Osjećao se bolje pa je partiju šestog kola protiv velemajstora Kosića igrao, ali prema očekivanju izgubio. Protiv velemajstora Boška Abramovića nije igrao pa je izgubio bez borbe. Na kraju je osvojio poslednje mjesto i izgubio nešto rejting poena.
Na turniru je bilo mnogo uzbuđenja u partijama, borbe za norme, sportskog ponašanja, druženja, indijskih večera i ručkova i lijepih događaja. To ću opisati u drugom serijalu. Ovaj se odnosio samo na jedan aspekt organizacije turnira.
Kada se turnir završio, odahnuo sam. Evo i dvije grupne fotografije učesnika, ispod.
Pozdravio sam se sa posebno sa američkim, ruskim i indijskim šahistom, poželio im sretan put i da se ponovo vidimo u Đenoviću. Obećali su da će doći. Sretan završetak i izlazak iz dosta teških situacija. Ipak gotovo je. Ili možda nije…
Ipak, nije bilo sve bilo gotovo. Igrači su uglavnom pošli posle dan-dva, samo je jedna indijska familija (roditelji sa sinom i ćerkom) ostala do kraja mjeseca, a ja nastavio svoje uobičajen obaveze u školi. Već sam zaboravio na turnir. Sledeći će biti tek u oktobru. Ipak nije mi bilo suđeno da tako brzo zaboravim majske turnire…
Posle nekoliko dana mi dovede direktorica jednu ženu na čas, tvrdi da je hitno. Zamolim da sačeka dok zvoni za mali odmor. Izađem i ta žena mi se predstavi. Kaže da izdaje apartmane turistima i da su tu do danas boravili indijski šahisti, familija (roditelji sa djecom). Zadnjeg dana kada su odlazili vidjela je da su polomili jedan kauč i da je sve ostalo u velikom neredu. Upitala ih je da plate štetu. Oni su je uputili na mene. „Rekli su da ćete platiti svu štetu koju su napravili. Moraću da vam slikam u kakvom su stanju ostavili apartman. Ima tu još štete…“ „Molim?“
Нема коментара:
Постави коментар