Aprilski turnir je počeo najnormalnije, a jedan događaj, koji nije karakterističan biće opisan u ovom kratkom serijalu. Divan sunčan dan u petak nije slutio nikakve probleme. Izvlačenje turnirskih brojeva za IM i FM turnir je obavljeno, a zatim sam se zadržao u razgovoru sa sudijom i igračima. Oba turnira imaju zanimljiv sastav. Na FM turniru igra njemački šahista, Arno Nickel izdavač šahovskih knjiga, koji je stigao sa čitavom familijom. Na turnir je došao po treći put francuski šahista Joachin Moahamad kojem će tokom turnira stići vjerenica. Tu su i vrlo simpatični indijski šahisti, od kojih neki po prvi put.
Prvi put na turniru je igrao šahista iz Izraela, nacionalni majstor. Javio mi je da dolazi sa majkom i sestrom i da su već putovali zajedno na 45 turnira na kojima je igrao. Posebno me obradovao kada je rekao da nije do sada zakasnio ni na jedan turnir. Bilo mi je drago i što je moja generacija, pa sam naravno želio da pruži dobar otpor mlađim protivnicima.
Nije mogao da stigne iz Budve u petak 19.04 na izvlačenje turnirskih brojeva zbog vjerskih obaveza. Stigao je u subotu, nešto prije 12 sati. Taman sam izlazio iz Hotela Fiammanti gdje sam bio u ugodnom razgovoru sa hrvatskim šahistom Antom Tomašem, kada je stigao izraelski šahista sa majkom i sestrom. Dovezao ih je hotelski vozač. Donijeli su tri velika kofera i nekoliko manjih. Kratko smo se pozdravili i oni su zatim pošli da se smjeste u vrlo lijep apartman Fiammanti, sa pogledom na more i terasom.
U 14 časova divnog sunčanog dana bilo je predviđeno da počne prvo kolo. Zajedno sa sudijom Veselinim Balšićem koji je naveo najvažnije djelove turnirskog pravilnika, ponovio sam koji je tempo igre i da je u nedjelju duplo kolo. Sve je teklo uobičajeno.Ipak, komplikacije uskoro počinju…
Izraelski šahista se malo odmorio i u 14 časova došao na partiju. Ipak protivnik mu je bio prejak, IM Slaviša Milanović, koji ga je prilično lako pobjedio.
Uveče kasno dobijem poziv sa Privatnog broja. Zove me izraelski šahista i kaže da mu je majci slabo, stalno povraća, i pita da li mogu da dođem. Već dok su bili u Budvi majka mu je imala je zdravstvenih problema pa su morali da pozovu doktora. Dobila je inekciju i bilo joj je bolje. Ipak sada je opet loše, ima problema, izgleda sa želucem. Odmah sam došao sa suprugom da vidim kakvo je stanje. Izgledalo je da nije tako loše. Čajevima koje je napravila suvlasnica hotela Fiammanti i blagim sredstvima smo uspjeli malo da poboljšamo situaciju. Svi smo izašli smo na terasu apartmana i uživali malo u divnom noćnom morskom vazduhu. Činilo se da će sve biti u redu. Rekao sam da me pozovu u bilo koje doba, ako bude potrebno. Oko ponoći se vratim kući i legnem, ali ne zadugo. Ujutro u 6 sati zvoni mi telefon. Zove sestra izraelskog šahiste, inače sudija i advokat. Kaže da bi povela majku u bolnicu jer joj je opet stanje pogoršano. Naravno, odmah se obučem i sa suprugom krenem do hotela Fiammanti gdje su me već čekali spremni izraelski šahista, njegova sestra i majka.
Predložimo da prvo pođe u Dom zdravlja da joj ljekar da uput za Meljine i obavi osnovni pregled. Stigosmo malo prije sedam. Ipak nismo mogli ništa da uradimo na Hitnoj pomoći jer se upravo obavljala smjena. Medicinska sestra iz Hitne pomoći nas uputi da sačekamo ljekara u Domu zdravlja. Uđosmo i sačekamo nekoliko minuta. Visoka žena, ispostavilo se doktorica koja je krenula na posao (nisam je poznavao, kasnije sam čuo njeno ime), pričala je opušteno sa radnikom obezbjeđenja Doma zdravlja. Kad nas je vidjela upitala je u prolazu prema ordinaciji –„Šta treba?“ Supruga i ja ustanemo i priđemo do nje, dok su izraelski državljani sjedili na prvim stolicama (bili smo jedini, samo još malo posle nas došao jedan pacijent koji je sjeo nekoliko stolica dalje). Bilo je već 7:10. 21. april, nedjelja. Moja supruga kaže: „Ovo su izraelski državljani, naši gosti i starijoj gospođi nije dobro. Oni su juče stigli iz Budve gdje je imala zdravstvenih stomačnih problema, i dobila je tamo inekciju od ljekara koji je došao na poziv. Bilo joj je bolje, ali sinoć je opet povraćala i izgleda inekcija nije dovoljna, možda joj treba infuzija?!“ Doktorica visokim tonom reče: „Ako ste vi ljekar, onda je vi liječite. Valjda ja trebam da je pregledam i odlučim šta je, a ne vi.“ Okrenu se i ode. Izraelski šahista i njegova sestra su vidjeli da smo prilično začuđeni tako nervoznim ponašanjem doktorice i odmah su nas upitali: „Šta se dešava?“ Moja supruga joj prevede i doda: „Nisam stigla da joj objasnim da ste već kontaktirali svog izabranog doktora iz Tel Aviva koji je rekao da treba da primi infuziju.“ Visoka ljekarka je taman izašla i rekla mladoj sestri na šalteru – „Vidi šta oni hoće?!“
Sestra izraelskog šahiste se jako naljutila: „Da je ovo u Tel Avivu, ja bih odmah pošla po policajca na ulici i on bi takvu doktoricu odmah uhapsio! Ja sam sudija i advokat. Poveo bi je odmah u zatvor. Kasnije bi izgubila i licencu i nigdje ne bi mogla da radi!“ Izraelski šahista je takođe bio vrlo ljut. „Idemo odavde“, odlučili su. Nismo uspjeli da ih smirimo ni da im objasnimo da je ovdje mnogo drugačije. „Nemamo povjerenja u ovakve ljekare!“ zaključili su ljutito brat i sestra. Vrlo neprijatna situacija posebno u nedjelju ujutro, kada rade samo dežurni ljekari i izbor je sužen. Posebno što u Domu zdravlja rade stvarno divni ljekari i medicinske sestre i ostalo osoblje (a mi jednostavno nismo imali sreće i naišli na doktoricu, koja je možda imala samo loš dan) i sa mnogima smo u jako prijateljskim odnosima.
Majka izraelskog šahiste je bila dosta blijeda, očigledno u lošem stanju, ali nije ništa progovarala. Prepustila je da o svemu odlučuju njen sin i ćerka.
Odlučili su da pođu u bolnicu u Meljine (nekada Vojnu bolnicu). Tamo smo zatekli vrlo ljubazno osoblje, sestre i ljekare, koji su odmah pregledali pacijentkinju, hitno napravili laboratorijske nalaze, napravili EKG, i uključili infuziju. Supruga i ja smo samo služili kao prevodioci. Stanje je počinjalo da bude dramatično pošto su nalazi stigli. „Ona naglo gubi krv“, rekao je dežurni hirurg. Rekao je da je pacijentkinja životno ugrožena, da ima veliko krvarenje u želucu, da je nalaz krvi vrlo loš i da mora hitno da dobije i transfuziju. „Ukoliko se odmah ne obavi transfuzija, izgubićemo je!“, rekao je ljekar i preveo sam to izraleskom šahisti i njegovoj sestri. Sestra izraelskog šahiste ipak, nije na to pristala. Nervoza je počela da se osjeća u vazduhu. Ćerka pacijentkinje je tražila da joj se pročitaju nalazi (prvo je tražila da ih fotografiše telefonom, ali to nije bilo dozvoljeno) i zatim ih direktno telefonom diktirala svom izraelskom ljekaru u Tel Avivu. On se konačno složio sa transfuzijom kao jedinim rješenjem. Usput smo saznali da je pacijentkinja imala problema u Budvi kada je povraćala krv, ali je ljekar koji je došao, smatrao da je to od hrane oštećena sluzokoža i nije posumnjao na krvarenje u želucu. To je bio jedan od razloga iskazanog nepovjerenja prema našim ljekarima i stalnih konsultacija sa svojim ljekarom iz Tel Aviva.
Sve ovo je naravno uticalo na šahovski turnir. Izraelski šahista mi je rekao: „U ovoj situaciji ne mogu da igram danas partiju“. „Da odložimo ovu partiju ujutro, pa ćemo vidjeti kad Vašoj mami bude bolje da odigrate?“ predložio sam. „Ima nekoliko igrača koji bi na ovom IM turniru pokušali da osvoje normu, pa im je važno da imaju devet partija“. „Vidjećemo, sada sigurno ne mogu da igram“, odgovorio mi je.
U nedjelju su bila predviđena dva kola. U stalnom kontaktu sa sudijom Veselinom Balšićem odložimo partiju izraelskog šahiste koju je trebao da igra protiv IM Vladana Rabrenovića. Ostale partije su se igrale. Posle 2. kola u vođstvu su na oba turnira indijski šahisti, na IM turniru Abhilash Reddy koji je osvojio 2 poena, dok pola poena manje imaju naši šahisti velemajstor Nebojša Nikčević i IM Slaviša Milanović, zajedno sa francuskim šahistom Joachin Mouhamadom, dok je na FM turniru vodeća indijska šahistkinja Anusha takođe sa 2 poena. Pola poena manje ima Zoran Lazarević. Sve obećava uzbudljivu i neizvjesnu borbu na turniru.
Ipak, prava drama i problemi su tek počinjali u pozadini. Situacija je počela da se komplikuje….
Posle podne igralo se treće kolo IM i FM turnira. Počinjali su prvi problemi za turnir jer je izraelski šahista trebao da igra sa FM Milošem Pečuricom koji je planirao da se bori za treću IM normu. U dogovoru sa sudijom Veselinom Balšićem i igračima tu partiju smo odložili.
Sestra izraelskog šahiste mi kaže: „Mi se nikada ne razdvajamo i ne ostavljamo svoje, hoćemo da ostanemo u bonici Meljine, pored majke“. Kako je njihova majka bila u „šok sobi“ sjeli smo sa njima u čekaonicu. Ipak, ordinacija ljekara i sestara ima veliki prozor sa direktnim pogledom na bolesnike u toj sobi. Izraelski državljani su odlučili da odatle prate stanje majke i ako procjene da treba i ako mogu, da joj pomognu. To je izazvalo dosta neprijatnosti i za suprugu i mene koji smo bili prevodioci, između osoblja bolnice i izraelskih državljana, koji su ipak ostali uporni da ostanu u sobi za ljekare. Izuzetno fini hirurg je pokušao da uvjeri izraelske državljane da će uraditi sve što može i da imaju povjerenja u njega, pa mi je rekao da im prevedem da je on učenik čuvenog beogradskog ljekara (jevrejskog porijekla), Isidora Papo-a. To je malo olakšalo situaciju ali ne za dugo.
Na ulazu u bolnicu postoji hotelski dio u koji mogu da se smjeste familije pacijenata. Pošli smo sa izraleskim državljanima na recepciju i oni su upitali da li ima slobodnih soba. Na recepciji na žalost u toj smjeni niko nije govorio engleski jezik, tako da smo sve morali da prevodimo na obe strane. Izraelci su već bili vidno uznemireni. Moja supruga je prevodila pokušavajući da izvuče samo najvažnije, i da smiri situaciju. Službenica na recepciji je rekla da imaju dvokrevetnu sobu, a cijena je 17 eura po ležaju, sa doručkom. Ipak, odmah su naglasili da u bolnici nema tople vode, što je izazvalo čuđenje izraelskih šahista. Pokušali smo da im objasnimo, koliko znamo da postoji neki problem oko vlasništva nad bolnicom pa zato nema tople vode. Moguće da je ovo bilo potpuno pogrešno objašnjenje, ali je bilo bar nekakvo. Izraelski šahista i njegova sestra odlučili su da zadrže svoju sobu u Đenoviću u hotelu Fiammanti, gdje će ići da se istuširaju (možda i na smjene dok će drugi član familije biti u bolnici da prati zdravstveno stanje majke). Službenica na recepciji je navela još jedan problem – u sobi nema zavjesa. Moja supruga je odmah reagovala: „Nazovite šeficu i pitajte da li ima neku sobu sa zavjesama. “ Službenica je nazvala i šefica je odobrila sobu sa zavjesama. Pošli su liftom do sobe. Namještaj je u sobi bio prilično star, dva različita kreveta. Ipak, nije samo to bio problem, situacija je bila daleko od idealne. Izraelskim državljanima se veliki broj neprijatnih događaja akumulirao, tako da se osjećalo da će doći do eksplozije. Samo kada…Sestra izraelskog šahiste je rekla da se osjeća kao da je u nekom ružnom snu, ili ružnom filmu, da nije mogla da očekuje prije sedam dana da će se naći u ovako groznoj situaciji.
Inače izraelski šahista je, pored toga što je šahista i nacionalni majstor, po profesiji ekonomista u bolnici. Planira da radi do 73 godine jer jako voli svoj posao. Njegova sestra je sudija i advokat u Tel Avivu. Majka, koja je ovdje imala velike zdravstvene probleme ima preko 80 godina i radila je svoj radni vijek kao socijalni radnik u socijalizaciji osoba koji su napravili kriminalne prestupe. Izuzetno je humana osoba i vrlo staložena i mirna. Svi u familiji su jako su povezani i na sve turnire putuju zajedno. Poslednje turnire je izraelski šahista igrao u Srbiji i u Mađarskoj. Ipak. ovakva im se situacija po prvi put dešava, da zbog bolesti u familiji, ne može izraelski šahista da igra sve partije, već je dvije odložio. Ipak ako se zdravstvena situacija majke popravi odigraće preostale partije. Nadamo se da hoće i da će izraelski nacionalni majstor postići neku lijepu pobjedu. Kako bih opustio atmosferu, vraćao sam razgovor na šah. Dosta igrača iz Izraela koje je pominjao, poznajem. Pričali o Koganu, Gelfandu, Mureju, Grinfeldu, Rodshteinu. Posebno je bio intrigiran mečevima Korčnoja i uticaju Stina na Korčnojev poraz u meču protiv Karpova. Razgovarali smo i o Fischeru i njegovom meču sa Spaskim na Svetom Stefanu i Beogradu.
Poveo sam ih svojim starim golfom (napravljen 1986, ali još dobro funkcioniše) iz Meljina do Đenovića da uzmu stvari i da se malo odmore. Pošli su do hotelske sobe, ali nisu svraćali u salu gdje se igralo treće kolo. Posle ih je supruga vlasnika hotela povela do Meljina.
Na IM turniru Treća subota igralo se redovno treće kolo (naravno osim partije izraelskog šahiste i Miloša Pečurice). Indijska šahistkinja Vantika Agarwal je postigla pobjedu nad Abhilash Reddy-jem koji je turnir dobro počeo i izgledalo je da ima šansu da se bori za IM normu. Ipak, sada se u trećem kolu ‘spotakao’, ali još uvijek ima šansu da se bori za normu, iako više teoretske prirode.
Zoran Lakušić u partiji sa njemačkim šahistom Arnom Nickelom
Francuski šahista Joachin Mouhamad protiv našeg talentovanog Daria Alivodića
IM Vladan Rabrenović – GM Nebojša Nikčević
Vantika Agraval -Abilash Reddy
Stefan Radović – IM Slaviša Milanović, 0-1IM Slaviša Milanović je ubjedljivo savladao Stefana Radovića, koji je bezuspješno pokušao žrtvom kvaliteta da zakomplikuje situaciju. Ipak morao je da se preda posle posle 29 poteza. Na vrhu tabele posle 3. kola su IM Slaviša Milanović i FM Joachin Mouhamad sa po 2,5 poena.
Na FM turniru u vođstvu je indijska šahistkinja Anusha koja ima 2,5 poena iz 3 partije. Ona je danas remizirala sa jakih splitskim šahistom Antom Tomašem. Srdanović i Lazarević su remizirali, dok je Arno Nickel porazio Zorana Lakušića. Na drugom mjestu je Zoran Lazarević sa 2 poena dok Ante Tomaš i Srdanović Ljuban dijele 3-4 mjesto sa 1,5 poen.
Taman sam se ponadao da će situacija sa izraelskim šahistom i njegovom familijom biti bolja kad me pozove sestra izraelskog šahiste: „Moja majka je gladna, ne daju joj da jede!“ Rekoh da će na infuziju dobiti potrebne hranljive materije. „Ona je i žedna! Ne dozvoljavaju da joj dam da pije“. Pokušam da je smirim rekavši da vjerovatno zbog problema sa želucem ne smije da uzima ništa, već će sve dobiti kroz infuziju. Pored toga u ‘šok sobu’ je zabranjen ulazak za familije pacijenata, tu ulaze samo ljekari i sestre. Ipak, nisam uspio da smirim situaciju. „Ona se smrzava. Nema spavačicu ni pidžamu!“, bila je uporna. Probam da nađem i tu neko objašnjenje, jer pacijenti u ‘šok sobi’ moraju da budu spremni da odmah idu na operaciju, ako im se stanje pogorša i nema vremena za presvlačenje. Sve je to samo u manjoj mjeri moglo da zadovolji uznemirenu sestru i brata, koji su se smjenjivali na telefonu. Obično sam tek posle nekoliko njihovih rečenica sa pritužbama uspio da im kratko odgovorim i pružim neko moje objašnjenje. „Ako oni ne mogu da se brinu oko moje majke, ja i brat možemo“. Rekao sam joj da postoje neke procedure u bolnici i da se one moraju poštovati, ali i dalje su jako izražavali nezadovoljstvo. Nisam mogao ni da slutim dramatične događaje koji će se desiti sutradan.
Pretežno sunčan dan 22. aprila izmamio je nove kupače u Đenoviću, u blizini hotela Fiammanti.
Ipak, meteorolozi najavljuju promjenu i moguće je neko zahlađenje i kišu. Koliko je vjerovati tim prognozama? U većini slučajeva omaše poprilično, pa sam se ponadao da će i sada biti tako. Uostalom vidjećemo. Imam većih problema od vremenskih prilika i neprilika. Većina šahista se pripremala za partije 4. kola.
Ipak, situacija u pozadini, sa izraelskim državljanima se znatno pogoršala. Pošli smo u Meljine i na dolasku potražili smo ih prvo na hirurgiji. Ipak tu smo zatekli medicinsku sestru koja je nekada bila naša učenica; prije petnaestak godina moja supruga Mirjana bila joj je razredni starješina, a i ja sam je naravno poznavao i predavao biologiju. Bila je jako fina kao učenica, a sada jako dobra i fina žena (ima već dvoje djece). Rekli smo joj da smo došli da povezemo izralske državljane čija je majka tu u ’šok sobi’, do Meljina da kupe hranu. „Baš sam sa njima imala mnogo problema. Hoće da sjede u ljekarskoj sobi i neće da izađu. Ne mogu ljekari da sjednu i da se odmore. Sad su pošli dole, u hotelski dio. Vrlo su teški za komunikaciju.“ Odosmo do recepcije. Slutili smo još problema. Kada smo stigli blizu ulaza vidio sam da se nešto dešava. Situacija se približavala kulminaciji i moguće je da će potpuno da izmakne kontroli. Izraelski šahista je bio na nogama i uznemireno hodao:„To su kriminalci, mi smo njihovi taoci“.
Upitao sam ga šta se desilo. „Uzeli su nam pasoše i avionske karte. To je protivzakonito. Mi smo oteti.“ Njegova sestra, sudija po profesiji mi objasni. „Po zakonu oni mogu samo da slikaju pasoše, a ne da ih zadrže. Pored toga uzeli su nam i avionske karte“. Pošao sam do recepcije. Žena sa recepcije je objasnila da nisu platili račune, to će srediti sutra, do kada planiraju njihov boravak, i tada treba da pošalju račun u Tel Aviv. Ipak oni još ne znaju koliki će biti na kraju račun, jer je njihova majka još u bolnici na terapiji. Dok se račun ne izda, pošalje i plati, prema mišljenju osobe na recepciji, pasoši moraju da se nalaze na recepciji. Preveo sam izraelskim državljanima o čemu se radi. Ipak to nisu mogli da prihvate. „Ovo je luda kuća,“ rekla je sestra izraelskog šahiste, koja je po profesiji sudija i advokat. Očigledno da su sa svima sa kojima su došli u kontakt (osim sa mnom i mojom suprugom) u konfliktu. „Dolazi nam ljekar iz Tel Aviva, zadužen za osiguranje. On će sve platiti. Ustvari, neće platiti sve što je napisano, samo ono što je urađeno. Pratiće majku i dati joj infuziju u avionu. Plašim se da je ovdje ne ubiju.“ Supruga i ja smo bili zatečeni. „Kako ubiju?“ Očigledno da imamo sasvim različita iskustva i da je njihovo razmišljanje postalo paranoično. Objasnio sam joj da neće sigurno da im ubiju majku, jer su ovdje ljekari jako humani i da rade sve što je u njihovoj moći u ovim uslovima. Ipak, to nije bilo dovoljno da smirimo situaciju.
„To je kriminal. Ne daju nam da odemo! Oteli su nam pasoše i avionske karte“. Rekao sam da sačekaju. Pošao sam sa suprugom do recepcije još jednom. Umjesto smirene recepcionerke pojavila se mlađa osoba koja je rekla kolegici: „Pusti mene, ja ću da im kažem…“ Nisam stigao ni da razmislim na šta je pod tim mislila, kada se otvori prozorčić i ljutita mlada osoba mi se obrati: „Šta vi mislite da je ovo prodavnica paradajza?“ „Molim“, odgovorim, „Kako mi se to obraćate. Na taj način ne možete da razgovarate. Bar ne sa mnom.“ Okrenuo sam se i pošao do izraelskih prijatelja. Oni su čuli i vidjeli šta se desilo, iako nisu razumjeli pa sam im preveo taj kratak razgovor o prodaji paradajza. Izraelski šahista mi je rekao da se smirim. Usput sam se sjetio da još nisam posadio paradaj u svojoj bašti u Zelenici, što me malo relaksiralo i skrenulo misli. Nisam stigao ni da porazmislim detaljnije o tome, kad je usledio novi šok: sestra izraelskog šahiste mi reče: „Zvaću premijera Izraela. Mi smo oteti!“ Izraelski šahista je takođe bio u velikom uzbuđenju. Nije sjedao u u čekaonici gdje je bio jako prijatan i udoban namještaj, desetak metara od recepcije. Ja sam ipak sjeo u udobnu fotelju dok se izraelska državljanka odvojila nekoliko metara i uzbuđeno govorila na telefon. Brat joj je pomagao čestim upadicama. Razgovor je trajao nekoliko minuta. Sa recepcije su upućivani prekorni pogledi u našem pravcu. Kako li će se sve ovo završiti, pomislim.
Posle desetak minuta naglo se otvore vrata sa strane recepcije. Mlada žena dosta ljutito stavi avionske karte i pasoše izraleskih šahista, bez ikakvog komentara. Upitam izraelske prijatelje: „Da li je to sve? Da li vam je nešto ostalo još?“ „Ne, u redu je.“ „Onda možemo da idemo“, predložih da izađemo što prije iz ove mučne situacije. Dogovorim se da ih povedem do hotela Fiammanti da se okupaju i malo odmore. Srećom zdravstveno stanje majke posle nekoliko transfuzija se stabilizovalo i bilo bolje.
Odosmo do hotela Fiammanti. Pozovem suprugu vlasnika hotela, Natu, da izraelskim državljanima pripremi ručak (supa i riža, piletina) jer su i sami dosta iscrpljeni i zatim dogovori taksi za povratak. „Mi nikada ne ostavljamo svoje“, kaže mi njihova sestra. „Vraćamo se odmah posle ručka u Meljine“. Raspoloženje im je naglo bilo znatno bolje. “Sutra preko Istanbula letimo za Tel Aviv“, kaže mi sestra izraelskog šahiste. Bilo mi je drago da je stanje toliko bolje da njihova majka može da se transportuje za bolnicu u Izraelu, ali mi je takođe bilo jasno da izraelski šahista više neće na turniru odigrati ni jednu partiju. Da li će uticati na osvajanje neke IM norme?
U lijepoj sali u hotelu Fiammanti se igralo četvrto kolo. Izraelskom šahisti je odložena partija protiv velemajstora Nikčevića. Izgledalo mi je da su vrlo male šanse da nastavi sa turnirom. Na IM turniru Pečurica Miloš je pobjedio Stefana Radovića i tako mu se revanširao za remi prošlog mjeseca kada ga je upravo taj remi sa švedskim šahistom onemogućio da osvoji IM normu.
Vladan Rabrenović je lijepo žrtvovao figuru u 18 potezu i postigao dobijenu poziciju, ali je trošio mnogo vremena. Ušao je u laganu oskudicu vremena i nije nastavio precizno. Dario Alivodić je izjednačio i uskoro postigao malo bolju poziciju. Došlo je do izmjena figura i nastala završnica koju je Dario uspio da pobjedi.
Sangeeta Agrawal, majka šahistkinje Vantike, prati ćerku na svim takmičenjima. Zato je ostavila posao računovođe i putuje sa ćerkom, dok su kući ostali njen suprug, komercijalista i sin. Na ovom, kao i na drugim turnirima, čitavo jutro priprema hranu za ćerku, ali i za druge indijske šahiste koji su uglavnom vegani ili vegetarijanci.
Sangeeta Agrawal
Vantika Agrawal je jako borbenog duha, ali ima zdravstvenih problema i ide vrlo često u toalet, što je kod nekih šahista izazvalo sumnju. Upitao sam njenu majku o čemu se radi. Vantika već par godina ima denga groznicu, koju je dobila 2017 godine pred putovanje na kadetski svjetski šampionat u Južnu Ameriku. Uglavnom je virus uništen, ali su ostale posledice. Posle intenzivnog razmišljanja, dolazi do promjene tjelesne temperature, i pored ostalog mora da se umiva i hladi lice u toaletu. Naravno tako je i bilo. Sangeeta kaže da je ovdje dobro jer je sto za igru relativno blizu, desetak metara od toaleta, ali imaju problem na velikim open turnirima gdje je mnogo dalje. Sa Sangeetom smo malo porazgovarali i o indijskim običajima i načinu ishrane, naučili kako se na indijskom kaže “da” odnosno “ne”.
FM turnir je bio takođe zanimljiv. Splitski šahista Ante Tomaš je pojačao igru i pobjedio iskusnog tivatskog šahistu Zorana Lazarevića. Srdanović Ljuban je posle duge borbe pobjedio Zorana Lakušića, dok su njemački šahista Arno Nickel i Anusha remizirali. Na FM turniru i dalje vodi indijska šahistkinja Anusha dok drugo i treće mjesto dijele Ante Tomaš i Srdanović Ljuban.
Izraelski šahista i njegova sestra sa mojim mlađim sinom Danilom, ispred sale, na stepeništu prema njihovoj sobi.
Raspoloženje izraelskog šahiste i njegove sestre se popravilo kako je njihovoj majci bilo bolje, a posebno zbog skorog odlaska za Izrael. Ja sam imao obaveza na turniru i nisam mogao da ih vozim nazad do Meljina. Zato naručimo taksi (Taxi more) posle podne da poveze izraelske državljane do bolnice. Sestra izraelskog šahiste upita taksistu da joj pomogne oko prtljaga. Taksista, jedan baš izrazito krupan čovjek, odgovori – „Ovo je Crna Gora, nije Izrael, ja ne nosim nikakve kofere, nisam ja nosač“. Ja spustim jedan veliki kofer, sa dosta muke, sa drugog sprata, a sudija drugi. Treći kofer je kotrljao izraelski šahista. Plašio sam se da će polomiti sve točkiće, ali su nekako izdržali. Pozdravio sam se sa njima. Rekli su: Nezaboravno iskustvo. Ipak nije sve bilo gotovo. „Moja majka želi da se pozdravi sa vama i vašom suprugom sutra. Moramo da se vidimo sutra pred polazak za Izrael. Dolazi i naš ljekar i onda će majka biti sigurna“, reče. Odgovorih da me nazove pred polazak, samo ako nisam na poslu, da ćemo rado doći.
Usput zamolim izraelskog šahistu da mi pošalje zvaničan razlog napuštanja turnira, ako bude trebalo zbog ostalih učesnika i eventualno FIDE. Naravno, obećali su da će napisati i poslati istog dana, tako da mogu da stavim to na oglasnu tablu turnira u Đenoviću sutra.
Uskoro mi je stigao tekst (evo ga u originalu):
Dear mr. Tomic ,
Due to emergency case I was obliged to stay with my mother in the emergency department in Herceg Novi in Meljine hospital.
Therefore I had to leave the IM tournament from the 21 st April.
Also I was ill in the last days . This event happened suddenly and it is a force major.
I thank for your kind warm help and kindness and I am sorry that I could play with the other participants.
Sincerely yours ,
Y. M, nm Tel Aviv Israel
Znao sam da me očekuje još jedan težak dan.
24.maja se igralo peto kolo IM i FM turnira u hotelu Fiammanti. IM Slaviša Milanović je uživao u bašti, vrlo prijatnog mjesta u Đenoviću, malo čudnog naziva, kafić PRC (Penzioni rekreacioni centar), u kojem se sluša bluz i džez muzika.
IM Slaviša Milanović
Dok su se igrači na IM turniru odmarali (ili pripremali za 5. kolo, a neki su i držali časove preko interneta) na FM turniru se peto kolo igralo ujutro, a posle podne šesto.
Srećom su meteorolozi opet omašili pa je bio divan sunčan dan, umjesto predviđene kiše. To su iskoristili neki kupači koje je fotografisao Veselin Balšić, sudija turnira.
Ja sam ipak imao obaveze u školi i taman kad sam stigao kući dobio sam poziv sestre izraelskog šahiste da dođemo do bolnice Meljine i da se pozdravimo pred put.
Supruga i ja se odmah spremimo i stignemo u bolnicu Meljine. Pošli smo na hirurgiju gdje je prije nekoliko dana ležala majka izraelskog šahiste. Našli smo ih sve zajedno u sobi odmah nasuprot. Oni su bili spremni i jako su se obradovali kada su nas vidjeli. „Uskoro odlazimo“, kažu. Majka je bila mnogo bolje, teško bi neko mogao da pogodi, ko ne zna situaciju da je prije nekoliko dana bila životno ugrožena. Porazgovarali smo o njenom poslu socijalnog radnika pa nam je opisala par situacija. Stekao sam utisak da je mnogo voljela svoj posao, i da je izuzetno humana osoba. Pozvala nas je da obavezno dođemo u Izrael. Rekosmo da bismo rado, posebno u Jerusalim gdje bi pošli u Crkvu Hristova groba. Ipak, to zavisi od mnogo faktora, pa ne možemo da obećamo ništa. Izraelski šahista mi kaže da je stigao izraelski ljekar u Podgoricu, a drugi zadužen za zdravstveno osiguranje će doći u bolnicu Meljine da plati račune. Ipak, ponovi „platiće samo ono što je urađeno“. Činilo mi se da još nema povjerenja u naše ljude, pa čak ni i u profesionalce, u bolnici. Nisam ulazio u diskusiju.
„Kako imamo tri kofera i još stvari koje ne mogu da idu sa kolima hitne pomoći za Podgoricu, možete li mi naći neki prevoz?“ upitao me izraelski šahista. Njegova majka i sestra će ići bolničkim kolima, a on za njima taksijem sa stvarima. Nisam očekivao dalje probleme. Pozovem jednog pouzdanog prijatelja, taksistu, ali on mi reče da ima već neki drugi planiran posao. Upitam da li može njegov sin koji je takođe taksista. Ni on ne može. Malo je počela situacija da se komplikuje. Rekao je da će mi pronaći nekog. Posle desetak minuta pošalje mi broj nekog od svojih drugova taksista iz Meljina. Pozovem i porazgovaram sa tim taksistom i rekoh mu da treba da vozi odmah iza bolničkih kola jer idu zajedno na aerodrom u Podgorici. Oko cijene transfera je bilo malo pogađanja, što mi se nije svidjelo, jer dobro znam koliko košta taj transfer, budući da na svaki turnir dolaze šahisti i odlaze preko podgoričkog aerodroma. Ipak, nisam htio da otežavam situaciju. Prenio sam izraelskom šahisti koliko je cijena prevoza do aerodroma i da je taksista rekao da će ići iza bolničkih kola. Posle ovog dogovora, pođosmo svi osim njegove majke do pekare u Meljinama da se opreme malo za put. Izabrali su neke kifle, a to ne bi ni kupili jer hleb uopšte ne jedu, samo ovdje, silom prilika. Jedu neku vrstu njihovog hleba koje traje sedam dana. Uzeli su i neke sokove i vodu. Vratili smo se do bolnice. Divan sunčan dan i rastanak sa našim izraelskim prijateljima. Oko 13 časova je trebao da dođe taksista po izraelskog šahistu i bolnička kola po njegovu majku i sestru. Izgledalo je da više nema mogućnosti da se nešto komplikuje. Ipak, više puta sam se uvjerio da su uvijek moguće komplikacije.
Posle srdačnog rastanka sa Izraelcima pošli smo do hotela Fiammanti da postavim obavještenje izraelskog šahiste o razlozima napuštanja turnira. Pored toga imao sam još dosta obaveza oko samog turnira.
Velemajstor Nebojša Nikčević je ubjedjivo pobjedio indijskog šahistu Abilash Reddy-ja koji je tako praktično izgubio šanse za osvajanje IM norme.
FM Miloš Pečurica je savladao francuskog majstora Joachina Mouhamada koji je takođe izgubio šanse za IM normu. Na turniru su posle 6. kola u vođstvu bili velemajstor Nebojša Nikčević sa 5 poena i FM Miloš Pečurica sa 4,5 poena. Šansu (teoretsku) za osvajanje WGM norme imala je, do ovog kola, još indijska šahistkinja Vantika Agrawal. Ipak, ona je neočekivano izgubila od Stefana Radovića.
Radović Stefan -Vantika Agrawal
Ćaskanje Tan Van, iz Pariza (inače djevojke Joachina Mohamada) i Sangeete Agarwal, iz Nju Delhija (majke šahistkinje Vantike koja učestvuje na istom IM turniru).
Tan Van je porijeklom Vjetnamka, a njenom vjereniku Joachinu Mouhamadu je otac Indijac a majka Francuskinja. Ipak, od kad mu je stigla djevojka, na samom turniru je počeo da gubi partije. Moguće da je jedan od razloga bila dugotrajna šetnja sa vjerenicom kroz Đenoviće, dok su se drugi šahisti pripremali za protivnika.
Na FM turniru ubjedljivo je igrala Anusha, koja je sa 6 poena iz 7 povela na turniru
Tomaš Ante – Anusha NLV
Taman sam se uživio u dešavanja na turniru kad me presječe poziv taksiste koji je poveo izraelskog šahistu za aerodrom u Podgorici. Taksista koji ne zna engleski pratio je bolnička kola iz Meljina i kada su kola prošla Kamenare, on je skrenuo na trajekt jer je brže. Prilično uspaničen reče mi: „Ovaj putnik je izašao iz kola i neće da ide dalje, jer ne idemo za bolničkim kolima. Možete li mu objasniti da je ovako brže?“ „Pa zašto niste vozili stalno za bolničkim kolima kao što sam Vam rekao?“ upitao sam. „On je izašao iz kola i pravi problem, ja ne znam engleski jezik, evo razgovarajte sa njim“.
Izraelski šahista je bio vrlo uznemiren jer je odvojen od majke i sestre koje su išle bolničkim kolima. Stekao sam utisak da misli da hoće da otmu ili njega ili majku i sestru. Imao sam muke da mu objasnim da taksista nije dobro shvatio i da je žurio da ga poveze do aerodroma. Na kraju nađem neko rješenje, da taksista sačeka iza tunela kod Tivta bolnička kola sa majkom i sestrom izraelskog šahiste. Uskoro dobih poziv i sestre izraelskog šahiste iz bolničkih kola. Potvrdim joj da se ne radi o nečemu neuobičajenom, već da je taksista pogrešno skrenuo na trajekt i da će ih čekati odmah iza Tivta i dalje se neće razdvajati. To ih je sve smirilo i izgledalo je da će ostatak puta proći kao što je planirano. Ipak nije bilo tako. Taksista je olako shvatio uputstvo da ide striktno za bolničkim kolima. Kako su ona išla sporije, on je ubrzao i pretekao ih tako da je prije njih stigao do aerodroma. Opet dobih poziv taksiste: „Ovaj putnik neće da izađe iz vozila, ne dozvoljava da izvadim kofere, kaže izaći će tek kad stignu bolnička kola. Ne znam šta da radim?!“ „Pa rekoh Vam da idete odmah iza bolničkih kola. Ništa, sad sjedite i čekajte bolnička kola“.
Dade mi opet izraelskog šahistu. Rekao sam mu da će sve biti u redu, da sačekaju na aerodromu bolnička kola. Izgledalo je da će se situacija tu smiriti i ostatak plana odvijati normalno.
Na FM turniru, na kojem je sve išlo glatko, odjednom je počelo da se komplikuje. Domaći šahista Srdanović Ljuban istupio sa turnira prije sedmog kola zbog iznenadnog povećanja obaveza na poslu. Vrlo neprijatna situacija posebno zbog stranih šahista kojima je teško objasniti istupanje sa međunarodnog turnira.
Stiže novi poziv prilično uznemirenog taksiste koji je doveo izraelskog šahistu do aerodroma. „Ja više ne znam šta da radim?! On neće da izađe iz taksija, ni da se iznesu koferi. Bolnička kola su stigla, ali su odmah pošla na aerodromsku pistu, ali kao što znate ne dozvoljavaju da tu ide taksi. On to ne prihvata. Možete li mu to objasniti?“ Dade mi izraelskog šahistu. Objasnim mu da zbog sigurnosne procedure taksije sa stvarima ne puštaju na pistu već mora da izađe i prođe normalne sigurnosne mjere. Nevoljko pristane da izađe iz taksija i izvadi kofere. Poželim mu sretan put. Avion je uskoro trebao da poleti.
Tako su završili dramatični događaji oko izraelskog šahiste. Na samom turniru niko nije bio u prilici da osvoji normu i niko nije od šahista oštećen zbog napuštanja izraelskog šahiste turnira. Samo to napuštanje se nažalost proširilo i na FM turnir. Od šest igrača, čak su trojica igrača istupila prije poslednjeg kola (Srdanović, Lazarević i Arno Nickel). Pobjedila je indijska šahistkinja Anusha sa 8,5 poena iz 10 partija, dok je drugi splitski šahista Ante Tomaš. Na IM turniru pobjedio je velemajstor Nebojša Nikčević sa 7 poena, drugi je francuski FM Joachin Mouhamad koji je pri kraju turnira opet pojačao igru (djevojka mu je već ranije pošla) i osvojio 6,5 poena. Treći je IM Vladan Rabrenović sa 6 poena.
Grupna slika učesnika turnira. Naravno nedostaje izraelski šahista ali i neki domaći. Kako li će proći turniri u maju? Da li može da bude dramatičnije? Naravno da može, u to sam se uskoro uvjerio…
Epilog: Izraelski šahista mi se javio još dva puta. Opisao mi je putovanje i požalio se kako je njegova majka morala da prođe sigurnosnu proceduru u Istanbulu na aerodromu gdje su presjedali. Takođe zatražio je da mu pošaljem onaj račun taksiste za prevoz iz Meljina do aerodroma Podgorice, jer će mu osiguranje kompenzirati sve troškove. Naravno, poslao sam mu račun. Usput smo razmjenili još par rečenica preko vibera.
Izraelski šahista me upitao da li igram šah preko interneta. „Naravno, čitavo slobodno vrijeme“, rekoh. „Ja igram preko sajta play.chess.com“ „I ja“, odgovorih, „ali kao gost, uglavnom, ne volim da se registrujem.“ „Možda ćemo uskoro igrati preko interneta“, reče izraeski šahista. „Možda i u Đenoviću na nekom od budućih turnira“, odgovorim.
(Kraj serijala)
Нема коментара:
Постави коментар