Velemajstor Svetozar Gligorić
Imam izuzetnu cast i zadovoljstvo da zamolim naseg proslavljenog velemajstora Gligorica, legendu naseg i svjetskog saha za komentare nekih sadasnjih sahovskih dogadjanja kao i velikih sahovskih takmicenja dvadesetog vijeka.
Prvo bih pozdravio velemajstora Gligorica i zahvalio mu sto je nasao vremena za ovaj intervju preko e-maila.
Goran Tomic: Koji Vam je od mnogih uspjesnih turnira ostao u najboljoj uspomeni?
Svetozar Gligoric: Za razliku od Fischera i Larsena, previsoki procenti nisu bili “specijalnost” moje karijere, pa moje rezultate u Varsavi 1947 (8 poena iz 9 partija, 2 poena ispred Smislova i Boleslavskog), te u Mar del Plati 1953 (16 iz 19, i moja nova varijanta protiv Najdorfa i Eliskazesa), u Lenjingradu 1957 (6 iz 8 susreta sa vodecim sovjetskim velemajstorima), na olimpijadi u Minhenu 1958 (zlatna medalja na prvoj tabli, ispred Botvinika, sa 12 poena iz 15 partija) – smatram “srecnim izuzecima”. Najvise licne discipline i truda pamtim u deobi drugog mesta na medjuzonskom u Sousse-u 1967 (jedini neporazeni takmicar sa 7 pobeda i 14 remija), iako je moj rezultat u Portorozu 1958 bio jos nesto bolji (sam, pola poena iza Talja).
G.T: Na Olimpijskim igrama u Dubrovniku 1950. godine, kada je ekipa Jugoslavije osvojila zlatnu medalju igrali ste na prvoj tabli za nasu ekipu. Kakve su Vase uspomene sa te Sahovske olimpijade?
Svetozar Gligoric: Ni sami nismo bili svesni vrednosti nasih rezultata. Od 6 clanova nase olimpijske reprezentacije ja sam sada poslednji u zivotu. Predsednik Tito sve je iznenadio poslavsi 2 aviona u Dubrovnik radi neplaniranog krasnog prijema za sve ekipe u Belom Dvoru.
G.T: Koji su Vam velemajstori sa kojima ste igrali ostali u najboljem sjecanju i zasto?
Svetozar Gligoric: Imao sam mnogo prijatelja medju svetskim velemajstorima – Botvinik, Smislov, Talj, Petrosjan, Spaski, itd. a najdugotrajnije druzenje bilo je s Fischerom. Svi su bili izuzetno korektni, a po snazi prvi u svetu.
G.T: Jedan od turnira o kojem se dosta pise i poslije pedeset godina je turnira kandidata u Cirihu. Velemajstor Bronstein je napisao knjigu o tom turniru koju mnogi ubrajaju medju deset najboljih sahovskih knjiga uopste. Ipak, u novije vrijeme velemajstor Bronstein je iznio i jedno drugo glediste o turniru, pominjuci Sovjetski komitet za sport koji je prema njemu aktivno djelovao u smislu onemogucavanja velemajstora Reshevskog da postane izazivac svjetskog sampiona Botvinika. Kakve su Vasa sjecanja na taj veliki turnir na kojem ste ucestvovali?
Svetozar Gligoric: Dok sam igrao u Cirihu 1953, nisu mi bila poznata desavanja u taboru sovjetskih ucesnika. Secam se da je na zatvaranju Turnira kandidata Reshevsky imao suze u ocima, ne mogavsi da savlada osecanja kada nije uspeo da se domogne prava da izazove Botvinika. Ja sam sam preterano forsirao u poslednjih pet kola pokvarivsi osrednji plasman, osecajuci pritisak nase dobronamerne publike koja je ocekivala od mene nemogucu senzaciju.
G.T: Fischer je prvi put dosao na turnir u Jugoslaviju, krajem pedesetih godina. Kakva su Vasa sjecanja na Fischera iz tog vremena?
Svetozar Gligoric: Fischer je dosao u Jugoslaviju prvi put 1958., uoci Portoroza. Iako 20 godina stariji od njega, i clan svetskog vrha, bio sam mu jedan od ljubaznih domacina u Beogradu, videci u njemu prostodusnost i neobicno duboku predanost sahu.
G.T: Koje bi bile Fischerove prednosti, a koje mane u neodigranom matchu 1975 sa Karpovom? Kakvi su Vasi utisci o njegovoj igri u matchu sa Spaskim 1992 godine?
Svetozar Gligoric: Nemam predstavu o tome. Velika je steta sto je FIDE nespretno upropastila priliku za mec Fischer-Karpov. U mecu sa Spaskim 1992, iako u blizini, pratio sam Fischerovu igru sa nedovoljno paznje zbog opste situacije u nasoj zemlji i zbog bolesti moje supruge. On sam smatra da je igrao odlicno posle 20 godina pauze.
G.T: Bili ste glavni sudija u matchu Karpov-Kasparov 1985. godine. Poslije iscrpljuce borbe i 48 odigranih partija match je prekinut odlukom predsjednika FIDE, F. Kampomanesa, pri vodstvu Karpova 5:3, i dogovoreno da se igra novi match. Kako je Vase misljenje o tom matchu?
Svetozar Gligoric: Taj maratonski mec prestao je da bude dobra propaganda za sah od trenutka kada su dosle rekordne serije remija i vremenska odugovlacenja koja je dozvoljavao galantni pravilnik u Moskvi.
G.T: Sta se po Vasem misljenju moze uciniti da se popravi stanje sahu u Srbiji i Crnoj Gori?
Svetozar Gligoric: Nemam dobar odgovor, jer postoji izvesna opsta kriza za sah u svetu. Dobrodosli pritisak mladih da igraju je sve veci, a broj sponzora manji.
G.T: Da li mozete dati savjet za mlade sahiste – kako treba raditi na sahu? Koju knjigu bi preporucili?
Svetozar Gligoric: Nuznost pripremanja za svaku partiju je ogromno porasla, kao i uloga kompjutera u ranije nepoznatoj sirokoj mogucnosti za informisanost. U obilju materijala i svakodnevnog kabinetskog rada treba ekonomisati vreme orijentacijom na proucavanje partija najjacih igraca.
G.T: Cuju se misljenja da je dosao kraj klasicnog saha. Sta Vi mislite? U kom pravcu ce se sah razvijati u buducnosti?
Svetozar Gligoric: Ja sam napisao na engleskom knjigu “Da li cemo igrati Fischerov sah?” koja je izisla u Londonu pre godinu i po dana, i tamo se taj problem tretira na opsirniji nacin. U svakom slucaju, klasicni sah i Fischerov mogu da se primenjuju uporedo ne smetajuci jedan drugome, a vreme ce odluciti o daljoj sudbini “najbolje igre koju je izmislio ljudski um”.
G.T: Ucestvovali ste nedavno na turniru „Rilton kup“ u Stokholmu. Na turniru su ucestvovali i veterani Mark Tajmanov i Viktor Korcnoj. Kakvi su Vasi utisci sa tog turnira?
Svetozar Gligoric: Bio sam “pocasni gost” i to me je navelo da neplanirano ucestvujem. Nisam se pokajao zbog ljubaznih domacina. Imao sam zdravstvenih problema koji su mi smetali i o kojima sam cutao, ali neki smatraju da je moj rezultat (+3) zadovoljavajuci.
G.T: Za kraj ovog intervjua zamolio bih Vas da navedete Vasu partiju koju smatrate najboljom.
Svetozar Gligoric: Medju stotinama partija ne umem da odaberem bas “najbolju”.
Zahvaljujem velemajstoru Gligoricu sto je nasao vremena da odgovori na pitanja u ovom intervju preko e-maila.
(Intervju sa velemajstorom Gligoricem obavljen je preko e-maila 23. aprila 2004. godine)
Нема коментара:
Постави коментар