11/01/2022
KAKO JE U STVARNOSTI KARPOV IGRAO SA KORČNOJEM
RAZGOVOR SA MIKHAILOM BOLOTOVSKIM
01.11.2022
…
Sjedio sam sa Karpovom u moskovskom restoranu i igrali dame, jer ja sam majstor sporta u dami, a on je svjetski šampion u šahu, pa zato nismo igrali šah!
Obično, ako Karpov pristane na intervju, ne kaže praktično ništa, uzdržan je, kao engleska dama na prijemu kod engleske kraljice. Ali ovdje su, po svemu sudeći, dame (šaške”) odradile svoj crno-bijeli posao, pomjerao ih je sa očiglednim interesovanjem, pokušao je da pobjedi, počeo da priča, uzbudio se, i imao za cilj pobjedu.
…
Mihail Bolotovski – Ranije se, posle skoro svakog meča za titulu svjetskog šampiona u šahu, šuškalo da je pobjednik onaj koji ima talentovanije parapsihologe. Počevši od vašeg meča u Baguiju sa Korčnojem, gdje su ga navodno podržavali ljudi iz misteriozne organizacije “Ananda Marga”. Da li je zaista postojao psihološki uticaj?
Anatolij Karpov– Bez sumnje! Kada su se prvi put pojavili u sali, u tako egzotičnim crvenim ogrtačima, služba obezbjeđenja je bila u panici – uostalom, šetali su po sali, privlačeći pažnju na sebe, a ispod njihovih ogrtača su mogli nositi svašta.
Mihail Bolotovski – Da li je to jako uticalo na Vas?
Anatolij Karpov – Nije mnogo. Filipinska služba bezbjednosti me pitala šta da radi, a ja sam rekao: pustite ove ljude da rade šta hoće, ali samo nemojte da pucate, jer to ometa razmišljanje. Ali nakon nekoliko dana Filipinci su ih ipak sami uklonili, što je, naravno, izazvalo bijes Korčnoja.
Mihail Bolotovski – Parapsiholog Zukhar, koji je bio član vaše delegacije, izazvao je mnogo veći gnjev kod Korčnoja. Činilo se da imate elektrode postavljene ispod vaše kose, uz pomoć kojih je Zukhar razmjenjivao informacije s vama.
Anatolij Karpov – Da, da, ne samo da je razmjenjivao informacije, već je i predlagao najbolje poteze! Iako ne zna da igra šah.
Mihail Bolotovski – Pa ipak: ko je taj Zuhar?
Anatolij Karpov – O njemu možete pričati jako dugo. Zuhar je brilijantan specijalista u oblasti kosmičke medicine. Upoznali smo se na ovaj način: Korčnoj je na svom prvom meču u Moskvi imao čoveka koji je pokušao da utiče na mene. A Korčnoj spada u kategoriju ljudi kojima ne treba dati slobodu djelovanja i osjećaj superiornosti u bilo kojoj oblasti. I savjetovano mi je da pozovem Zuhara kako se Korčnoj ne bi osjećao superiorno. Zbog toga je Zuhar došao u Baguio.
Krajnje desno – misteriozni Zukhar
Mihail Bolotovski – Znači on je ipak uticao na Korčnoja?
Anatolij Karpov – Zuhar se bavio problemima sa spavanjem i onim što me povremeno mučilo – nervnom preopterećenošću. Nadao sam se da će mi ozbiljno pomoći u tome.
Mihail Bolotovski – Pa ipak, kada je Zukhar, odlukom komisije, sjedio u amfiteatru, Korčnoj je dobio tri partije zaredom. A u odlučujućoj partiji Zukhar se ponovo preselio u četvrti red – i pobjedili ste…
Anatolij Karpov – Korčnoj je bio siguran da sam potpuno slomljen. Nije slutio da ću se ponovo moći srediti i pružiti pravu borbu, a to je shvatio tek u sredini partije. Kada je njegov tabor shvatio da poraz nije daleko, započeli su razne manevre: neki čudni pokreti u redovima, još mnogo toga… A onda su naši odlučili da i mi možemo nešto poduzeti, i Zukhar je krenuo naprijed. To se dogodilo nakon 25. poteza, kada je Korčnoj već stajao slabo… A onda je počeo pričati sve te price da nije izgubio u šahu. Opsesija!
Mihail Bolotovski – Odnosno, tema vidovnjaka u šahu je glupost, spekulacija?
Anatolij Karpov – Ne, zašto ne. Kada su snage približno jednake, možete poremetiti koncentraciju protivnika ili uraditi nešto drugo…
Mihail Bolotovski – Da li ste se sa time suočavali?
Anatolij Karpov – Samo sa druge strane, kada su uticali na mene. Tofik Dadašev iz Azerbejdžana mi je ispričao kako je radio sa Kasparovom. Isti Zuhar se bavio ozbiljnom naukom, a ne bilo kakvom parapsihologijom. Dadašev je zaista bio poznat kao jak parapsiholog, a Kasparov ga je doveo. Na meču u Moskvi sam uočio ovog čovjeka. Nisam ga poznavao iz viđenja, nikad ga nisam vidio, ali sam ga uočio iako je bio ogroman broja gledalaca. Njegov me pogled nemilosrdno pratio. Ko zna, možda je nekako uticao, jer je u odlučujućoj partiji posle 24 poteza Kasparov bio u vremenskoj oskudici i u bezizlaznoj poziciji, a na kraju sam ga skoro stigao po vreenu – i izgubio, jer nisam mogao i nisam želio da remiziram. Naravno, sam Dadašev nikada nije priznao da je negativno uticao na mene, samo kaže da je samo pozitivno uticao na Kasparova.
Mihail Bolotovski – Možete li objasniti zašto vas novinari mnogo ne vole?
Anatolij Karpov – Ne vole? Pa, možda… Znate, tako se desilo: suprotstavio sam se Fišeru, a čitava štampa je bila na Fišerovoj strani. Suprostavio sam se Korčnoju – i čitava štampa je opet bila protiv mene. I Kasparov je sa zadovoljstvom iskoristio ovu povoljnu situaciju.
Mihail Bolotovski – Mnogi smatraju da ste učinili sve da sprečite Kasparova da pristupi tronu. A vi tvrdite da vas je on, naprotiv, uz pomoć Gejdara Alijeva i Aleksandra Jakovljeva, člana Politbiroa, proganjao…
Anatolij Karpov – Naravno! To su mu bili kumovi! Slušajte, reći ću vam… Jakovljev i ja, koji je tada bio sekretar za propagandu Centralnog komiteta, imali smo specijalni sastanak 1985.. Kada je počela medijska kampanja protiv mene, tražio sam sastanak sa njim i rekao da ako im se više sviđa Kasparov, mogu da mu daju barem zlatnu palatu, ali zašto nanose štetu Karpovu? Šta vi govorite, odgovorio je Jakovljev, mi vas dvojicu jednako cijenimo, čak i više, više vas cijenimo, jer ste u partiju ušli 1979, a Kasparov tek 1981. godine… Inače, Kasparov je jedini svjetski šampion koji je kada je osvojio titulu, bio već u KPSS (Komunističkoj partiji Sovjetskog Saveza).
Mihail Bolotovski – Pa naravno, Lasker, Kapablanka i Fišer nisu bili članovi Komunističke partije Sovjetskog Saveza…
Anatolij Karpov – Grešite što ste ironični. Ni Smislov, ni Petrosjan, ni Spaski nikada nisu bili u partiji.
Mihail Bolotovski – A vi?
Anatolij Karpov – U partiju sam ušao četiri godine pošto sam postao šampion… A šta se desilo tokom tog prvog meča sa Kasparovom, znate li? Meč je prekinut, nije dozvoljeno da se završi, a sve je predstavljeno kao spas Karpova. Rekli su da uopšte ne stojim na nogama!
Mihail Bolotovski – Dakle, mislite da je meč prekinut zbog uplitanja Alijeva i Jakovljeva?
Anatolij Karpov – Ne samo njih. Čitavu priču je mogao ispričati samo Campomanes, predsjednik FIDE, ali je bio pod ogromnim pritiskom kroz mnoge kanale, čak znam i kroz koje. Ali on je, naravno ćutao…
Mihail Bolotovski – Inače, da li je tačno da vas je u Meranu, tokom meča sa Korčnojem, on šutirao nogama ispod stola?
Anatolij Karpov – Ne, on je to radio tokom meča sa Petrosjanom. A u Meranu je samo grozno psovao.
Mihail Bolotovski – Kako?
Anatolij Karpov – Pa, ne želim da sve izgovaram. Najdelikatnija je bila reč „fašista“…
Mihail Bolotovski – Ali Kasparov nikada nije psovao?
Anatolij Karpov – Tokom partija se obično ponašao sasvim korektno. Mada, naravno, mogu se prisjetiti nečega – na primjer, slučaj u Sevilji, kada je u mojoj vremenskoj oskudici prestao da zapisuje poteze, što je bilo protivno pravilima. Zatim on stalno igra za publiku. Svako malo skine jaknu, pokuša da zasuče rukave, ima sve manipulacije sa satom – skine ga, pa stavi… Ne mogu reći da se nešto neobično dešavalo za stolom. Na ivici prekršaja – da tako kažem. A u odnosu na sekundante – šta je uradio! Prava špijunska manija! Na meču u Lenjingradu izbacio je Vladimirova i označio ga kao špijuna…
Mihail Bolotovski – Vladimirov je navodno zapisao Kasparovljevu pripremu u svesku i potom vam je proslijedio…
Anatolij Karpov – Gluposti! Onda je izbacio Timošenkovu – i on je navodno bio špijun. Onda se isto desilo sa Dorfmanom, pa sa Nikitinom… Generalno, ako je Kasparov izgubio dvije partije, onda razlog nije bio on, već špijuni, intrige, činjenica da mu nije dozvoljeno da igra…
Kasparov je 12 godina mlađi od Karpova
Mihail Bolotovski – Poznat je vaš stav prema Kasparovu. Ali bila je popularna verzija da ste vi i Kasparov priredili grandioznu predstavu za čitav svijet kako biste zaradili veliki novac… A Fišer je smatrao da je u vašim mečevima bilo previše neshvatljivih, sumnjivih partija. Obojica ste pravili smiješne greške, namerno odlagali mečeve…
Anatolij Karpov – Da, da, čuo sam. Ali sve su to takve gluposti! Da li stvarno mislite da sam namjerno gubio protiv Kasparova kako bih povećao napetost? Naravno da ne! A novac nema apsolutno nikakve veze s tim.
Mihail Bolotovski – Ali dobro znate da je i u šahu i u igri dame vrlo lako prodati partiju i dobro zaraditi na njoj. Nikada neću vjerovati, na primjer, da je gospodin Makarov, poznati advokat, bez pomoći postao međunarodni majstor!
Anatolij Karpov – Pa sa Makarovim je sve jasno. On je naveo da je igrao na dva turnira i po tim rezultatima je dobio ovu titulu, ali su izvještaji ukradeni od sudije, a on nije imao zapisane partije. FIDE je poništila Makarovu kvalifikacije, ali je onda nekako uspio vratiti titulu. Iako nije opovrgao navode o falsifikovanju.
Mihail Bolotovski – Generalno, da li ima namještenih partija na turnirima na najvišem nivou?
Anatolij Karpov – Bio je jedan turnir u Americi, po švajcarskom sistemu… Prva nagrada je bila velika, druga mnogo manja, treća ništa. Tako su naši forsirali da jedan igrač pobjedi, a novac je podijeljen. Ispao je veliki skandal, I sada radije ne zovu naše ljude tamo.
Mihail Bolotovski – A ko se tu ‘istakao’?
Anatolij Karpov – Sjećam se svih imena, ali se bojim da ne pogrešim, pa neću da govorim.
Mihail Bolotovski – Da li su to ovo velemajstori iz prve kategorije?
Anatolij Karpov – Pa, ne od najviše. U šahu je opasnost od namještanja bila sredinom sedamdesetih. Namještanja velemajstora i majstora koji su dolazili sa Balkana – Bugarske, Rumunije, Jugoslavije… U Bugarskoj se uopšte nije moglo igrati, jer recimo četiri kola idu dobro, a onda sa Bugarinom, koji je igrao najbolje sa strancima, svi ostali Bugari gube, daju bodove…
Mihail Bolotovski – Da li ste ikada u životu imali „namještanja“?
Anatolij Karpov – Ne, ja nisam igrao te igre. Ali da se dogovorio remi – toga je bilo, neću da krijem. Ali izgubiti od nekoga čak i za veoma veliki novac – ne!
Mihail Bolotovski – Da li je Kasparov imao namještenih partija?
Anatolij Karpov – Vidite, to je tako teško dokazati… Potpuno sam siguran da je na šampionatu Sovjetskog Saveza 1988. Mihail Gurevič pustio Kasparovu partiju sa bijelim figurama. Tada sam ja bio sve vrijeme u prednosti, a njemu su ovih pola poena zlata vrijedili – kao rezultat toga dijelili smo prvo -drugo mjesto.
Mihail Bolotovski – Zašto mislite da je to bila nepoštena igra?
Anatolij Karpov – Bio sam tamo i vidio kako se partija odvija. Gurevič je bio sekundant Kasparova, igrali su dobro poznatu varijantu koju Kasparov igra – to jest, Gurevič je jednostavno nije mogao poznavati. I tako skoro čitavo vrijeme troši na prvih 18 poteza, upada u strašne vremenske probleme i kao rezultat toga gubi. Odlaze na analizu. Gurevič kaže: Toliko sam dugo razmišljao u ovoj poziciji, jer ima takvih i takvih poteškoća… Prilazi velemajstor Vaganjan i čudi se: Miša, šta razmišljaš ovde toliko dugo, ti i ja smo analizirali ovu poziciju mesec dana prije …
U šahu postoji mnogo sumnji
Mihail Bolotovski – I sada se, po vašem mišljenju, igra pošteno šah na najvišem nivou?
Anatolij Karpov – Uvijek se može naći korist, ali to se ne radi. Vodeći igrači nisu otkriveni u varanju – to vam odgovorno govorim.
Mihail Bolotovski – Kada za vas kažu da ste bili jedan od simbola Brežnjevljeve ere, kako reagujete na ovo?
Anatolij Karpov – Samo ne obraćam pažnju na to. Apsolutno je jasno da sam bio jedan od vodećih među sovjetskim sportistima. Evo Botvinik je bio u Staljinovo vreme, znači on je personifikacija staljinističkog režima? Potpuna glupost! Svaki vladar, u kakvom god društvu bio, brine da se čuje za tu zemlju. A kada je Fišer pobijedio Spaskog, i on je primio čestitke iz Bijele kuće.
Mihail Bolotovski – Mihail Talj je rekao o meču u Baguiju: „Nismo mogli da zamislimo da ne-sovjetski, već antisovjetski šahista postane šampion. Nije isključeno da će u ovom slučaju šah biti proglašen pseudonaukom”…
Anatolij Karpov – Talj je imao jako dobar smisao za humor.
Mihail Bolotovski – Pa ipak – šta bi se dogodilo da ste izgubili taj meč u Baguiju od disidenta Korčnoja?
Anatolij Karpov – Da, ne bi bilo ništa posebno! Pa, vrlo je moguće da bi bilo teško nastaviti šahovsku karijeru. U toj poslednjoj, odlučujućoj partiji, to me nije nimalo ometalo, samo sam mislio da nemam pravo na poraz, jer sam jači.
Mihail Bolotovski – Da li još uvijek idete sa obezbjeđenjem?
Anatolij Karpov – Pa, kako kad. Sada ja, na primjer, nemam tjelohranitelja. Ali kad je potrebno – onda je potrebno.
Mihail Bolotovski – A kada je to potrebno, u kojim situacijama?
Anatolij Karpov – Pa to je moja stvar, u kojim!
Mihail Bolotovski – Svojevremeno ste zarađivali jako mnogo novca, dajući milione svojoj rodnoj zemlji.
Anatolij Karpov – Prije raspada Sovjetskog Saveza dao sam državi više od tri miliona dolara.
Mihail Bolotovski – Ipak, niste siromašna osoba?
Anatolij Karpov – Nisam siromašan, naravno. Da li vas zanimaju moji materijalni uslovi? Moj stan od 130 kvadratnih metara u centru Moskve, prilično je skroman. Sada želim da ga proširim.
Mihail Bolotovski – A šta je sa nekretninama u inostranstvu?
Anatolij Karpov – To je generalno besmislen posao! Znam da je postalo moderno kupovati kuće u Engleskoj, Španiji, Portugalu, na Kipru… Neko vrijeme su mi nudili sa raznih strana – kažu, kupi ovo, kupi ovo. Ali sa ekonomske tačke gledišta, ovo je jednostavno glupo! Ako možete potrošiti hiljadu i po do dvije hiljade dolara na putovanje i odmarati se u komforu, koja je svrha zatvarati se na jedno mjesto? Osim toga, porez na nekretnine, porez na zemljište plus održavanje kuće… Ne, ne, ne treba mi to!
OD AUTORA
Na kraju krajeva, šahovski genije je genije ne samo u šahu. Karpov pobjeđuje u svemu. U beloti. Tenisu. U dami. Pobijedio je i mene. U bezizlaznoj poziciji, odigrao sam tri loša poteza – i predao sam, tražeći pravo na revanš kao moralnu kompenzaciju. Ja, profesionalac, majstor sporta, predao sam amateru koji toliko dugo nije uzeo dame u ruke. Kakva sramota!
Mihail Bolotovski
Нема коментара:
Постави коментар