Pitanje: Za početnike, naročito starije, koji biste savjet dali da napreduju u šahu — knjige, YouTube, klubovi ili sve od navedenog?
Aleksandra Kosteniuk: Da, ako mogu da biram, rekla bih — sve od navedenog. Jer, uvijek je to kombinacija faktora i treba koristiti što više mogućnosti za napredak.
Naravno, tu su knjige, razni programi, danas i video sadržaji, što je više taj teorijski dio, ali praktični dio se nikako ne smije zanemariti.
Dakle, ne treba samo učiti šah, već ga treba i igrati, primjenjivati naučeno. Uvijek je to spoj više stvari.
Pitanje: Koja je tvoja omiljena šahovska knjiga kojoj se stalno vraćaš?
Aleksandra Kosteniuk: Pa, nažalost, nisam imala jednu omiljenu knjigu kad sam bila mlađa. Voljela bih da jesam — vjerovatno bi to dodatno uticalo na moje šahovsko znanje.
Znaš, bilo je to malo drugačije dok sam ja odrastala, jer tada nismo imale mnogo knjiga — broj šahovskih knjiga bio je vrlo ograničen.
Nije ih bilo ni približno kao danas. I, recimo, ne mogu baš da preporučim puno savremenih knjiga za početnike jer tada smo uglavnom imale priručnike.
Ali pisane od svjetskih šampionki, poput Kapablanke ili Laskera — čak i te stare knjige su i dalje sasvim dobre. Pravila šaha se nisu mnogo mijenjala.
Ali, kad bih baš morala da izaberem samo jednu knjigu, mislim da bi to bila neka o završnici. Obožavam knjigu 110 partija koje morate znati, ali više zbog načina na koji je napisana — mislim da je sjajna za svakoga, i stalno joj se vraćam.
Pitanje: Koliko sati dnevno treniraš?
Aleksandra Kosteniuk: Pa, to ne može baš tačno da se kaže. Zavisi od mnogo stvari. Ako sam na turniru, osjećaj je kao da traje 24 sata dnevno.
Ali, u principu, trudim se da provedem što više vremena trenirajući. Mada treba obratiti pažnju i na druge aspekte pripreme, ne samo na šahovsku, već i na fizičku spremu.
Sveukupno, to je mnogo vremena, ali uživam u tome.
Pitanje: Koliko otvaranja treba poznavati, bijelim i crnim figurama, da bi se dostigao tvoj nivo?
Aleksandra Kosteniuk: Pa, zavisi. Ima šahista koje igraju samo jedno otvaranje, bijelim ili crnim figurama, i prilično uspješno.
Drugi vole da igraju što više različitih otvaranja — to je veoma individualno. Zavisi dosta od samog šahiste.
Danas, pošto je pristup informacijama jako lak i možeš praktično naučiti otvaranje za jedan dan, vidim da mnoge mladi šahisti igraju sve.
Dakle, to zavisi od raspoloženja, pripreme, pristupa.
Neki igraju d4, c4, 1. e4... bilo šta bijelim figurama. Malo je više ograničenja crnim, ali ako ti memorija dozvoljava — zašto da se ograničavaš?
Ali, ako si početnik i tek počinješ da igraš šah, mislim da je dovoljno da naučiš jedno dobro otvaranje za bijele i jedno za crne figure.
Pitanje: Kad bi danas odrastala, da li bi opet odlučila da postaneš profesionalna šahistkinja?
Aleksandra Kosteniuk: Mislim da je danas to izazovnije i teže. Uživala sam mnogo u svojoj karijeri profesionalne šahistkinje.
Danas, kao što sam spomenula, imaš jako puno informacija i čini se da moraš mnogo više da učiš da bi dobila prednost u otvaranju i zatim nadigrala protivnicu.
Teže je, svakako, ali ako bi moja karijera bila uspješna kao što je i bila — zašto da ne?
Pitanje: Koliko je važna mentalna strana igre kada igraš toliko dugo na najvišem nivou?
Aleksandra Kosteniuk: Mentalna strana igre je jako važna. Ponekad ne pobijediš jer jednostavno nisi spremna da pobijediš.
Imaš poziciju, imaš prednost, sve što ti treba — i opet ne pobijediš. Ne iskoristiš sve te prednosti samo zato što mentalno nisi spremna.
Zato vjerujem da moraš biti mentalno spremna da bi dobro nastupila. Naravno, trebaš biti dobro pripremljena i šahovski, ali šah je sport.
Intelektualni sport, da, ali mentalitet igra ogromnu ulogu.
Pitanje: Neke igračice imaju mentalne trenere, neke meditiraju. Šta ti radiš?
Aleksandra Kosteniuk: Pa, voljela bih da imam mentalne trenere, psihologe i slično, ali, nažalost, ako imam izbor, još uvijek pokušavam da svoj novac usmjerim na šahovsku pripremu.
Mislim da se nekako sama nosim s mentalnom stranom.
Nažalost, da imam neograničena finansijska sredstva, rado bih angažovala mentalnog trenera, nutricionistu, fizičkog trenera, nekoliko šahovskih trenera...
Ali nisam u toj situaciji, pa pokušavam sve to da radim sama i da dam svoj maksimum.
Нема коментара:
Постави коментар