"Poželjno je nastupati pod zastavom svoje zemlje". Nepomniachtchi o festivalu "Aeroflot Open"

Takođe, Jan je podijelio utiske od potpisivanja profesionalnog ugovora sa e-sport timom Aurora.

Piše: Anastasija Poimanova

U Moskvi se održava jedinstveni šahovski festival "Aeroflot Open". Događaj koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda, u 2025. godini se održava po jubilarni 20. put. Jedan od glavnih učesnika šahovskog događaja je poznati velemajstor Jan Nepomniachtchi. Rus je ove zime postao ne samo šahista, već i profesionalni gejmer. U razgovoru za dopisnika "Sovjetskog sporta", Jan je podelio utiske sa festivala, govorio o novim izazovima u karijeri i ocijenio dva meča za šahovsku krunu u kojima je učestvovao.

– Kakav je vaš stav prema "Aeroflot Openu"? Kako ocjenjujete svoju formu?
Ian Nepomniachtchi: (Po rezultatima šestog kola, Ian deli prvo mesto odmah sa pet velemajstora. – Napomena "Sovsportsa"). Opšte raspoloženje je dobro. Nema nekih posebnih očekivanja. Jasno je da uvijek želite da igrate što bolje. Dugo nisam učestvovao na open turnirima. Do sada su partije bile prilično oštre, ponekad su protivnici pravili greške, ali je bila interesantna igra.

– Na "Aeroflot Open" se prijavio Hans Niemann. Kako ocenjujete njegovo učešće na turniru? Karlsen je odustajao od partija sa njim. Rekli ste da biste takođe radije izbegli igranje sa Amerikancem. Zašto? Da li biste se povukli ako bi trebalo da igrate sa Hansom?
Ian Nepomniachtchi: Da, ne bih volio da igram sa njim. Ali, ako žreb bude tako odredio, odigraćemo. Moj cilj na ovom turniru je da dobro nastupim. Tako da će to biti partija sa jakim protivnikom, to je to.

– Na turniru su učestvovali sportisti iz različitih zemalja. Šta mislite, može li to ukazivati na skoro potpuno vraćanje Rusije na svjetsku scenu? Koliko je uopšte važno za šahistu da nastupa pod zastavom svoje zemlje?
Ian Nepomniachtchi: Nastupati pod zastavom svoje zemlje, naravno, vrlo je poželjno. A to što su ljudi iz različitih zemalja došli u Moskvu da igraju na otvorenom turniru – to je sjajno. Međutim, ne mislim da treba donositi zaključke da je ovo neka "prva lasta". Zapravo, dobro je što turnir okuplja jak sastav, dolaze vrlo jaki šahisti. Richard Rappoort ove godine igra, takođe vrlo jak velemajstor. Sjajno je što, ako iz ne svih, bar iz nekih dolaze kod nas. Mislim da je još rano da se procjenjuje kada će biti potpuno vraćanje. To treba pitati naše zvaničnike.

– Potpisali ste ugovor sa Aurora Gaming. Mislite li da će virtualni format šaha biti zanimljiviji publici i privući više ljudi u ovaj sport?
Ian Nepomniachtchi: Organizacija je tražila šahistu koji će predstavljati tim na predstojećem Esports World Cup-u. I našla je mene, a ja sam našao njih. Sada, počevši od pandemije, veoma mnogo turnira se održava online. Veoma veliki segment se preselio tamo. I ovo je logičan novi korak. Ne možemo se potpuno integrisati u olimpijsku porodicu. Možda će nas kibernetska porodica prihvatiti – možda će nam tamo biti dobrodošlo. U poslednjih nekoliko godina došlo je mnogo novih gledalaca, uključujući i iz interneta. Sa tih istih strimova, iz video snimaka na YouTube-u. Mislim da će im to biti interesantno da gledaju.

– Ne mislite li da online format može potpuno zamijeniti offline?
Ian Nepomniachtchi: Potpuno, nadam se, neće zamijeniti. Ali, uzmimo iste "utorke". Turniri, koji bi, čini se, imali mali nagradni fond, ali svake nedjelje okupljaju sve najbolje. Razvoj je veoma brz i dinamičan. Ipak se nadam da će offline format ostati osnova.

– Prvi kibernetski turnir održaće se ovog ljeta. Kakva su vaša očekivanja od njega?
Ian Nepomniachtchi: Najprije dva kvalifikaciona turnira: prvi je bio u februaru, drugi će biti u maju. A tokom ljeta – možda u julu ili avgustu – finalni dio na Svjetskim igrama, gde će biti predstavljeno oko 40 disciplina. Tamo će se takmičiti u Doti, CS-u, Fifi, Apex Legends-u – može se pomenuti bilo koja igra, puno novih i starih. I šah će biti jedna od disciplina. Zapravo, ovo će biti debi za šah. Kvalifikacioni turnir se održava u uobičajenom formatu. LAN finale će, vjerovatno, izgledati drugačije od onog koje je bilo u decembru u Oslu. Vidjećemo kako će sve to biti organizovano i prikazano. Za sada, koliko ja razumijem, još nije jasno, nema potpunog uvjerenja: da li će šahisti biti za tablom ili za monitorima. Možda će se smisliti nešto novo. Biće to neki hibridni format.

– Vaš prvi trener – Valentin Semjonovič Evdokimenko. U intervjuu sa Vitom Kravčenkom on je veoma toplo govorio o vama, jasno je da mnogo značite za njega. A šta za vas znači ovaj čovek?
Ian Nepomniachtchi: To je veoma blizak čovjek za mene. Nažalost, ne vidimo se tako često, jer on živi u Briansku i veoma aktivno se bavi djecom. Čitav svoj život posvetio je vaspitanju mladih šahista. I, naravno, svaki put kada je u Moskvi, na putu sa jednog turnira na drugi, ili kada ja budem u Briansku, naravno da pokušavam da provodim vreme sa njim, da se družimo. Redovno se i zovemo, jer je to jedan od mojih najbližih ljudi.

Valentin Evdokimenko

– Govorili ste da želite da živite po opuštenijem režimu. I mogli biste sebi to da priuštite da ste postali šampion sveta. Po kom režimu sada živite? Ima li puno turnira?
Ian Nepomniachtchi: Živim u manje napetom režimu nego kada igram meč za šampionat svijeta ili turnir kandidata, kada se za njega pripremam. Ali opet, ova godina je kvalifikaciona. Ako realno gledam, vjerovatno imam još dva ciklusa u kojima mogu da se borim, i to je više-manje, po godinama. I, naravno, treba rješavati zadatke kako dolaze. Sada je zadatak – da se kvalifikujem za turnir kandidata. Za to treba da sakupim mnogo circuit-poena ove godine – zapravo, zbog toga igram i na open-turnirima – ili da se kvalifikujem direktno iz Svjetskog kupa ili “Velikog švajcarca”. Ove godine nemam nijednu pozivnicu za zatvorene turnire. Grand Chess Tour – serija u kojoj sam igrao svake godine, a ove godine su odlučili da me ne pozovu.

– Zašto, šta mislite?
Ian Nepomniachtchi: Ne znam. Zatvoreni turnir, to je njihova prerogativa: koga pozvati, koga – ne. Ne mogu da kažem da sam tamo svake godine igrao naročito uspješno. Ali opet… Uopšte, gledaću prema kalendaru. Sada je ovaj turnir. Možda ću takođe igrati u fristajl-šahu, biće možda neki turniri. Vidjećemo. Ipak je ovo tek početak godine. Ali, naravno, glavni turniri su Svjetski kup i “Veliki švajcarac”. Međutim, to je sve u drugoj polovini godine.

– Mnogi šahisti primjećuju da sa godinama nivo igre opada, da mozak ne radi tako brzo. Kako je kod vas? Da li se igra mijenja sa godinama?
Ian Nepomniachtchi: Teško je reći. Vjerovatno već razmišljam sporije, ali postajem iskusniji i više znam. Dakle, to su svakako povezani faktori. Ipak, još nisam u godinama kada bih mogao da pričam o penziji. Ako ostanem u formi, u tonusu, još uvek, kako-tako, nešto mogu da vidim.

– Imali ste dva meča za šahovsku krunu. Koji je bio teži: sa Ding Lirenom ili sa Karlsenom? Kako ste podnijeli poraze? Posle kojeg ste duže dolazili sebi?
Ian Nepomniachtchi: Oba su bila veoma teška. Naravno, drugi je bio više razočaravajući. Oporavljao sam se od njega teže nego od prvog. Gubiti, zapravo, niko ne voli.

– Niste se kvalifikovali za prvi iserije Freestyle Chess Grand Slam Tour. Šta nije uspjelo? Koliko vas uopšte interesuje format šaha Fišera?
Ian Nepomniachtchi: Šta nije uspjelo – teško je reći. Tamo nije bila baš slučajna igra, ali imala je mnogo promenljivih na koje nisi mnogo mogao da utičeš. Plus, igrao sam odmah po povratku iz Njujorka i bio sam sa solidnim džet-lagom. Nije bilo vremena za luksuz, objektivno, malo sam toga vidio. Na kraju su se kvalifikovali prilično jaki šahisti: Vladimir Fedoseev, Žavohir Sindarov.
Što se formata tiče. Sada imamo veliku dominaciju teorije u šahu, moraš da istražuješ mnogo varijanti, priprema oduzima skoro sve slobodno vreme. Zato, ako je ranije to bilo kao zabava, sada je to kao oaza, gde možeš da igraš šah, a da ne moraš da provodiš nekoliko sati prije partije na pripremu. To je obavezna rutina ako želiš da igraš dobro. Ovdje mislim da će, sa vremenom, za godinu ili dvije, biti jasne osnovne koncepcije u svakoj od 960 pozicija. Ali jasno je da će to biti već teško za pamćenje. Dakle, vjerovatno će biti neki igrači sa fenomenalnim pamćenjem, biće razvijeni neki opšti principi za ovu igru. A za sada je to više igra u kojoj svaki igrač nastoji da dobije bar neku poznatu poziciju i da je zatim igra. Onaj ko to bolje uradi, taj bolje igra.

– Karlsena su optuživali za dogovaranje u finalu na Svjetskom prvenstvu u brzopoteznom šahu u Njujorku. Šta se tačno dogodilo? Da li su to zaista bile samo šale sa njegove strane?
Ian Nepomniachtchi: To je potpuna glupost. Posle dvadesetominutnog čekanja, bila je neka šala koja možda nije bila baš najprikladnija. Ali najvažnije je kako se to predstavi. Tako da, iskreno, ni nema potrebe da se o tome diskutuje.

– Sergey Karjakin je rekao da takvo deljenje pobjede nije prihvatljivo, da je trebalo da se utvrdi jedan pobjednik. Kako vi gledate na takav ishod finala u Njujorku?
Ian Nepomniachtchi: Mislim da su takvi slučajevi u sportu već bili. Na Olimpijadi u Tokiju u skoku u vis, podijelili su prvo mjesto. Čini mi se da su obojica, Italijan i Katarac, uzeli zlato. U drugim sportovima, takođe, foto-finiš ne određuje uvijek jednog šampiona. U plivanju, u skijanju, na j. To su vrlo rijetki slučajevi, i to zavisi od sportista i sudija. U nekim sportovima, to je jednostavno predviđeno pravilima, kao u skoku u vis. U nekima su to novi događaji. Ali, na j, u šahu se to već desilo između Karpova i Kasparova. Bilo je to prestižno takmičenje, prvenstvo Sovjetskog Saveza. Imajući u vidu, bio je zakazan taj-brejk, ali se na kraju ispostavilo da obojica uzimaju zlato. Dakle, čak i u šahu ova situacija nije nova. Naravno, ovo neće postati opšta praksa.

– Posle pobjede na Svjetskom prvenstvu u brzopoteznom šahu u Njujorku, čestitao vam je Vladimir Putin. Koliko je prijatno takvo priznanje od strane predsjednika?
Ian Nepomniachtchi: Naravno, prijatno je što prati rezultate.

– Na tom Svjetskom prvenstvu ste kažnjeni zbog nepoštovanja dress code-a. Koliko smatrate da je ta kazna bila pravedna? I koliko je uopšte važno šta nosite dok igrate šah?
Ian Nepomniachtchi: Važno je da vam bude udobno. Vjerovatno bi trebalo poštovati neki razuman dress code. Da ne dolaze ljudi u bermudama i papučama. Ali u principu, niko baš tako ni ne dolazi. A čitava ta priča oko džinsa… Mislim da su me kaznili zbog toga što je na mom džemperu bio neki natpis. Džemperi su bili dozvoljeni, ali izgleda da džemperi sa natpisima nisu. Možda mi je obuća delovala previše sportski, više nego što je dozvoljeno. Ali mislim da je to samo pokušaj FIDE da pokaže neku brzu i žestoku aktivnost. Jasno je da dress code treba postojati. Ali čitava ta situacija oko Magnusa, koji se povukao sa turnira, i kazne još nekoliko šahista, osim mene… Mislim da je to, blago rečeno, suvišno.

– Približno godinu dana ste rekli da, ako sada okupimo naš tim, nećemo biti favoriti. Zašto? I u kakvom je stanju sada ruski šah?
Ian Nepomniachtchi: Ne mogu reći da je u jako dobrom. Ipak, smjena generacija nije prošla bezbolno. S obzirom na to da su mnogi mladi i jaki momci promijenili federaciju poslednjih nekoliko godina, to sigurno nije bilo na korist. Da bi se izgradila naša nova generacija velemajstora u prvih deset na svijetu ili bar prvih  dvadeset  biće potrebno vrijeme. A ako uzmemo šahiste prije 15 godina i sada, jasno je da je prije 15 godina bilo osam-devet Rusa u prvih dvadeset. Sada, koliko ja razumijem, Sergey Karjakin više ne igra šah. Ima drugi posao. Vladimir Kramnik je već završio karijeru. I, nažalost, mislim da sam ja jedini preostao. Rang liste o tome govore. U brzopoteznom i rapidu nam ide mnogo bolje, mnogi naši šahisti su u vrhu. Daniil Dubov, Vladislav Artemjev, vjerovatno još neko. Ali, uglavnom, brojke puno govore.

– Vjerujete li da ćete još moći da osvojite Olimpijadu kao igrač? Ili možda već kao trener u budućnosti?
Ian Nepomniachtchi: Tu se može samo vjerovati. Objektivno, sada naš tim može biti konkurentan, ali nije jedan od favorita za zlato. Veoma jake timove imaju Indija i SAD. Kina – u manjoj mjeri, vjerovatno. Jasno je da je Olimpijada timsko takmičenje. Tim Jermenije je osvajao zlato dva puta, ako ne i tri. Ali to je izuzetak. Oni su predstavljali ozbiljnu silu, iako nisu bili favoriti. A mi – naprotiv. Uvijek se smatralo da je tim Rusije broj jedan kandidat.

– Razmišljate li o karijeri trenera u budućnosti?
Ian Nepomniachtchi: Nadam se da to nije najbliža budućnost. A onda ću već razmisliti.

– O vama uglavnom znamo samo kao o šahisti, gotovo nikad ne iznosite svoj privatni život u javnost. Zašto?
Ian Nepomniachtchi: Navikao sam tako, to mi odgovara.

– Nedavno je preminuo Boris Vasiljevič Spaski. Šta je za vas značio taj čovjek? Kako ga se sjećate?

Ian Nepomniachtchi: Nažalost, nisam se lično upoznao sa Borisom Vasiljevičem. Možda kad sam bio mali dječak, slikao sam se sa njim. To je svjetski šampion, legendarni šahista, jedan od najvećih u istoriji. Na partijama Borisa Vasiljeviča će se učiti, i naravno, biće postavljan kao primjer džentlmena za šahovskom tablom. I dejlimično, možda je taj džentlmenski pristup pomogao da ne pobijedi protiv Fišrra. Htio je da se meč odigra, pa je pristajao na neka popuštanja. I naravno, legendarni trenutak kada je, nakon što je izgubio jednu partiju, bio toliko impresioniran igrom protivnika da je ustao i počeo da aplaudira, ne pomjerajući se od stola. To je potpuno izuzetan slučaj u šahovskoj istoriji.

– Nedavno je preminuo Vasilij Utkin. Rekli ste da ste ga poznavali. Kakva su vaša sjećanja na Vasilija i kako ste reagovali na vijest o njegovom odlasku?
Ian Nepomniachtchi: To je veoma slikovita  ličnost, prije svega, fudbalski glas mog djetinjstva. Kada se igrao meč Karlsen – Karjakin u Njujorku, on me kontaktirao preko poznanika i ponudio da uradim pregled partija meča za njihovu živu publiku. Uradio sam nešto, ali ne mogu reći da je to bio ogroman uspjeh. Tako smo se barem upoznali. To je legenda komentatorske struke, a dječije asocijacije sa fudbalom su svakako vezane za Vasilija Vjačeslaviča. Ne mogu reći da smo se mnogo družili, ali smo se dopisivali, uglavnom o fudbalskim temama, razmjenjivali šale i novosti. Tako da, naravno, kad je otišao, to je bio šok. On je otišao veoma rano i još mnogo toga je mogao da uradi.

– Koliko često sada gledate fudbal? Pratite li RPL?
Ian Nepomniachtchi: Sada ću vjerovatno gledati La Ligu, Ligu šampiona, kako igra Barselona. Pratim i utakmice Spartaka. Drago mi je što su pobijedili Orenburg. Tako da, možda će biti šansi da se nastavi serija. Mislim da su do kraja prvog dijela sezone razvili dobar ritam.

– Jedan od razloga zbog kojih rijetko posećujete utakmice RPL-a bio je Fan ID. Da li ste ga napravili? Zašto ste protiv tog sistema?
Ian Nepomniachtchi: Napravio sam ga u nekom trenutku, jer sam dugo bio van Spartaka. Služio mi je da odem, jer sam bio željan utakmica. Ali mislim da je to očigledno suvišno. Posebno na početku, bilo je veoma nezgodno da se obavi sve. I ipak, prazne tribine iza golova govore same za sebe.

– Kako biste ocijenili igru Spartaka ove sezone? Mislite li da će ekipa moći da se bori za šampionat?
Ian Nepomniachtchi: Po broju bodova, šanse postoje. Ali sve ćemo saznati nakon 30. kola. Za sada nemamo jasnog lidera, tako da nas očekuje veoma interesantan finiš šampionata.

– Kako ocenjujete rad Stankovića na mjestu glavnog trenera?
Ian Nepomniachtchi: Mislim da rezultat sve određuje. Spartak je tim sa velikim ambicijama. Jasno je da navijači očekuju pobjede. Za sada imamo veoma dobar niz, bar u šampionatu. U Kupu možda nije bilo tako uvjerljivo, ali mislim da je prvenstvo važnije. Prošlo je 19 kola, a mi još imamo šanse. Možda ćemo se boriti za šampionat. Za sada je sve u redu.

– Valerij Georgievič Karpin nedavno je napustio „Ros­tov“. Možda bi on pomogao crveno-bijelim da dođu do šampionske titule?
Ian Nepomniachtchi: Pa on je već bio trener Spartaka. I sa njim su osvojili srebro. Sada trenira reprezentaciju, svaki se bavi svojim poslom. Trenutno imamo trenera Stankovića.

– Da li ste pratili transfere, kako se ekipa pojačavala?
Ian Nepomniachtchi: Nisam pratio toliko pažljivo, ali sam čitao vijesti. Bilo je velikih transfera, a nekoliko mladih fudbalera je otišlo na pozajmice da bi stekli više vremena za igru. Ako budu igrali i ako bude rezultata, to će biti sjajno.

– Šta mislite, da li će se Promes vratiti u tim?
Ian Nepomniachtchi: Čini mi se da je ovo retoričko pitanje.

«Желательно выступать под флагом своей страны». Непомнящий – о фестивале «Аэрофлот Опен»