INTERVJU SA VELEMAJSTOROM SVETOZAROM GLIGORIĆEM (23. aprila 2004.)

Velemajstor Svetozar Gligorić

Imam izuzetnu čast i zadovoljstvo da zamolim našeg proslavljenog velemajstora Gligorića, legendu našeg i svjetskog šaha, za komentare nekih sadašnjih šahovskih događanja, kao i velikih šahovskih takmičenja dvadesetog vijeka.
Prije svega bih pozdravio velemajstora Gligorića i zahvalio mu što je našao vremena za ovaj intervju putem e-maila.

Goran Tomić: Koji Vam je od mnogih uspješnih turnira ostao u najboljem sjećanju?

Svetozar Gligorić: Za razliku od Fišera i Larsena, previsoki procenti nisu bili „specijalnost“ moje karijere, pa moje rezultate u Varšavi 1947. (8 poena iz 9 partija, 2 poena ispred Smislova i Boleslavskog), zatim u Mar del Plati 1953. (16 iz 19, i moja nova varijanta protiv Najdorfa i Eliškazesa), u Lenjingradu 1957. (6 iz 8 susreta sa vodećim sovjetskim velemajstorima), te na Olimpijadi u Minhenu 1958. (zlatna medalja na prvoj tabli, ispred Botvinika, sa 12 poena iz 15 partija) – smatram „srećnim izuzecima“.
Najviše lične discipline i truda pamtim u diobi drugog mjesta na međuzonskom turniru u Susu 1967. (jedini neporazeni takmičar sa 7 pobjeda i 14 remija), iako je moj rezultat u Portorožu 1958. bio još nešto bolji (sam, pola poena iza Talja).

G. T.: Na Šahovskoj olimpijadi u Dubrovniku 1950. godine, kada je ekipa Jugoslavije osvojila zlatnu medalju, igrali ste na prvoj tabli za našu ekipu. Kakve su Vaše uspomene sa te olimpijade?

Svetozar Gligorić: Ni sami nismo bili svjesni vrijednosti naših rezultata. Od šest članova naše olimpijske reprezentacije ja sam sada posljednji živ. Predsjednik Tito sve je iznenadio poslavši dva aviona u Dubrovnik radi neplaniranog, krasnog prijema za sve ekipe u Belom dvoru.

G. T.: Koji su Vam velemajstori s kojima ste igrali ostali u najljepšem sjećanju i zašto?

Svetozar Gligorić: Imao sam mnogo prijatelja među svjetskim velemajstorima – Botvinik, Smislov, Talj, Petrosjan, Spaski itd., a najdugotrajnije druženje bilo je s Fišerom. Svi su bili izuzetno korektni, a po snazi prvi u svijetu.

G. T.: Jedan od turnira o kojem se i danas, poslije više od pedeset godina, mnogo piše jeste Turnir kandidata u Cirihu. Velemajstor Bronštajn je napisao knjigu o tom turniru, koju mnogi ubrajaju među deset najboljih šahovskih knjiga uopšte. Ipak, u novije vrijeme Bronštajn je iznio i drugačije viđenje, pominjući Sovjetski komitet za sport koji je, po njemu, aktivno djelovao na onemogućavanju velemajstora Reševskog da postane izazivač svjetskog šampiona Botvinika. Kakva su Vaša sjećanja na taj veliki turnir?

Svetozar Gligorić: Dok sam igrao u Cirihu 1953. godine, nisu mi bila poznata dešavanja u taboru sovjetskih učesnika. Sjećam se da je na zatvaranju Turnira kandidata Reševski imao suze u očima, ne mogavši da savlada osjećanja kada nije uspio da se domogne prava da izazove Botvinika.
Ja sam sam previše forsirao u posljednjih pet kola, pokvarivši osrednji plasman, osjećajući pritisak naše dobronamjerne publike koja je očekivala od mene nemoguću senzaciju.

G. T.: Fišer je prvi put došao na turnir u Jugoslaviju krajem pedesetih godina. Kakva su Vaša sjećanja na Fišera iz tog vremena?

Svetozar Gligorić: Fišer je došao u Jugoslaviju prvi put 1958. godine, uoči Portoroža. Iako sam bio dvadeset godina stariji od njega i član svjetskog vrha, bio sam mu jedan od ljubaznih domaćina u Beogradu, videći u njemu prostodušnost i neobično duboku predanost šahu.

G. T.: Koje bi bile Fišerove prednosti, a koje mane u neodigranom meču 1975. sa Karpovom? Kakvi su Vaši utisci o njegovoj igri u meču sa Spaskim 1992. godine?

Svetozar Gligorić: Nemam jasnu predstavu o tome. Velika je šteta što je FIDE nespretno upropastila priliku za meč Fišer–Karpov. U meču sa Spaskim 1992. godine, iako u blizini, pratio sam Fišerovu igru sa nedovoljno pažnje zbog opšte situacije u našoj zemlji i bolesti moje supruge. On sam smatra da je igrao odlično poslije dvadeset godina pauze.

G. T.: Bili ste glavni sudija u meču Karpov–Kasparov 1985. godine. Poslije iscrpljujuće borbe i 48 odigranih partija, meč je prekinut odlukom predsjednika FIDE, F. Kampomanesa, pri vođstvu Karpova 5:3, uz odluku da se igra novi meč. Kakvo je Vaše mišljenje o tom meču?

Svetozar Gligorić: Taj maratonski meč prestao je da bude dobra propaganda za šah od trenutka kada su počele rekordne serije remija i vremenska odugovlačenja koja je dozvoljavao galantni pravilnik u Moskvi.

G. T.: Šta se, po Vašem mišljenju, može učiniti da se popravi stanje šaha u Srbiji i Crnoj Gori?

Svetozar Gligorić: Nemam dobar odgovor, jer postoji izvjesna opšta kriza šaha u svijetu. Dobrodošli pritisak mladih da igraju je sve veći, a broj sponzora manji.

G. T.: Možete li dati savjet mladim šahistima – kako treba raditi na šahu? Koju knjigu biste preporučili?

Svetozar Gligorić: Nužnost pripremanja za svaku partiju ogromno je porasla, kao i uloga kompjutera u ranije nepoznatim širokim mogućnostima informisanja. U obilju materijala i svakodnevnog kabinetskog rada treba ekonomisati vrijeme orijentacijom na proučavanje partija najjačih igrača.

G. T.: Čuju se mišljenja da je došao kraj klasičnog šaha. Šta Vi mislite? U kom pravcu će se šah razvijati u budućnosti?

Svetozar Gligorić: Napisao sam na engleskom jeziku knjigu „Da li ćemo igrati Fišerov šah?“, koja je izašla u Londonu prije godinu i po dana, i tamo se taj problem razmatra na opširniji način. U svakom slučaju, klasični šah i Fišerov šah mogu se primjenjivati uporedo, ne smetajući jedan drugome, a vrijeme će odlučiti o daljoj sudbini „najbolje igre koju je izmislio ljudski um“.

G. T.: Učestvovali ste nedavno na turniru „Rilton kup“ u Stokholmu. Na turniru su igrali i veterani Mark Tajmanov i Viktor Korčnoj. Kakvi su Vaši utisci?

Svetozar Gligorić: Bio sam „počasni gost“, što me je navelo da neplanirano učestvujem. Nisam se pokajao zbog ljubaznih domaćina. Imao sam zdravstvenih problema koji su mi smetali i o kojima sam ćutao, ali neki smatraju da je moj rezultat (+3) zadovoljavajući.

G. T.: Za kraj, koju partiju iz svoje karijere smatrate najboljom?

Svetozar Gligorić: Među stotinama partija ne umijem da odaberem baš „najbolju“.

Zahvaljujem velemajstoru Gligoriću što je našao vremena da odgovori na pitanja u ovom intervjuu putem e-maila.

(Intervju sa velemajstorom Gligorićem obavljen je putem e-maila 23. aprila 2004. godine.)

INTERVJU SA DRAGOLJUBOM VELIMIROVIĆEM (10. septembar 2008. godine)

INTERVJU SA DRAGOLJUBOM VELIMIROVIĆEM 

 Stekao sam utisak da se kod proslavljenog velemajstora Dragoljuba Velimirovica najbolje potvrdjuje misljenje da se karakter osobe najbolje otkriva tokom sahovske partije. Igrac ostrog i beskompromisnog stila i u zivotu se hrabro upustao u “ostre varijante” boreci se za svoju pravdu i istinu do kraja. U knjizi koju velemajstor Dragoljub Velimirovic upravo pise, uz 300 odabranih partija koje su svojim idejama znacajno uticale na razvoj sahovske teorije, bice opisane i neke sporne situacije ciji su akteri poznati sahisti i sahovski funkcioneri a koje cemo upoznati u drugom svjetlu od dosada poznatog. Knjiga ce bez sumnje biti bestseler.

Intervju je obavljen 10. septembra u toplo, prijatno, poslije podne (i vece) u Herceg Novom u stanu porodice Velimirovic.

Goran Tomic: Sahovska javnost je malo upoznata sa Vasim ranim djetinjstvom koje je bilo vrlo dramaticno. Da li bi mogli da opisete te dogadjaje?  

Dragoljub Velimirovic: Rodjen sam u Valjevu 12. maja 1942. godine u poznatoj, u to vreme, gradjanskoj porodici. Otac je uoci rata dosao u otvoren sukob sa svojim sefom Nikolom Kalabicem, tako da kad je moj otac od Nemaca uhapsen moja majka je morala sa mnom pobeci i ja sam se nasao u nekom zbegu gde su me prebacili u neko prihvatiliste a zavrsio sam u Domu za nezbrinutu decu koji se tokom rata formirao u Apatinu (u Vojvodini). Posle pada engleskog vojnog aviona na jedan deo Doma odmah su nas premestili u Coku (takodje u Vojvodini), gde me je majka pronasla u novembru 1947. godine i odvela sa sobom u Sarajevo gde je kao pravnik radila u ministarstvu zeleznica. Kasnije smo se selili, sa prugom zajedno, i najvise godina sam proveo u Doboju gde sam zavrsio osmoljetku.

G.T: Poznato je da ste u rodbinskoj vezi sa svetim vladikom Nikolajem Velimirovicem. Mozete li malo detaljnije da to objasnite.

Dragoljub Velimirovic: Ja sam to doznao dosta kasno, vec kada je umro. To je bilo 1956. godine i majka je to od mene krila zbog raznih neugodnosti koje je ona imala i htela je mene da sacuva od toga. U tom smislu ona je vec poduzela mere kada sam izasao iz Doma pa mi je dala nadimak Drasko iako sam ja Dragoljub, a ovo iz razloga da bi asocirao na Crnogorca a  ne da sam iz Valjeva. U tom smislu sam imao neprijatnosti jer sam morao ici kod  ucitelja krajem svake godine da mi u svedocanstvo upisu krsteno ime Dragoljub. Moj rodjeni deda Radojica je bio svetom vladici Nikolaju brat od strica.

G.T: Mozete li nesto reci o tome kada ste i kako naucili prve sahovske poteze?

Dragoljub Velimirovic: Mama me naucila jer je ona bila zenski sampion Jugoslavije (pobedila je na zenskom sampionatu u Zagrebu 1939. godine) a na muskom turniru u Zagrebu pobedio je tada sesnaestogodisnji Gligoric. Mama me naucila sah kada sam izasao iz Doma jer nisam imao nikakve igracke. Ziveli smo u jednoj sobi sa jednom maminom kolegicom.

G.T: Koji su bili Vasi glavni rivali u juniorskoj konkurenciji?

Dragoljub Velimirovic: Bili su Bruno Parma, Ivan Nemet i Vlado Kovacevic.

G.T: Koji je sahista najvise uticao na Vas sahovski stil?

Dragoljub Velimirovic: S obzirom na situaciju da nisam imao nijednu sahovsku knjigu do 18 godina a od 1956. godine mama je bila pretplacena na "Sahovski glasnik" koji je vodio Vladimir Vukovic, tako da mi je to, uz kasnije Andricevu “Igru miliona”, bila jedina sahovska literatura.

G.T: Koji je od svjetskih sampiona na Vas ostavio najveci utisak?

Dragoljub Velimirovic: Meni je u pocetku, kada sam poceo citati sahovske knjige, najveci utisak ostavio Aljehin a kasnije Botvinik i Smislov. Sa Smislovom sam bio u jako dobrim odnosima iako je bila velika razlika u godinama. Onda Karpov i narocito Kasparov koji je uz kreativnost imao i veoma dobre i iskrene komentare. Korcnoju sam pomagao prije meca sa Karpovom 1984. ali smo se razisli jer nije prema meni hteo da izvrsi materijalnu obavezu koja je bila dogovorena.

G.T. Koliko mi je poznato svjetski sampion Mihail Botvinik je visoko cijenio Vasu sahovsku kreativnost. On Vas je svrstao u posebnu grupu kreativnih sahista. Mozete li nesto reci o tome?

 Dragoljub Velimirovic: On je bio sudija naseg zadnjeg meca Beograd –Moskva, 1994. godine i onda smo puno razgovarali (sedeo je na banketu do mene) i objasnio mi je jednu jednostavnu stvar do koje tada jos nisam dosao, o analitickom talentu odnosno radu. Naime pitao me jednostavno sta mislim o Fiseru i njegovom radu. Ja sam rekao da je bio jako radan ali da je imao jedan nedostatak koji ja do tada nisam uspeo da otkrijem da je igrao uvijek iste varijante (njih je pojacavao) ali nije dao mnogo novosti. Onda mi je Botvinik pokazao prstom na Smislova koji je sedeo preko puta i rekao –A sta mislite o njegovom analitickom radu? Ja sam na trenutak bio iznenadjen a onda sam rekao da mislim da ima suvise ideja pa ih ne moze sve obraditi. Odigra ih u jednoj ili dve partije pa napusti. Botvinik kaze na to – Eto vidite Vi imate ideje a ovaj do mene (prstom pokaze na Gligorica) kao i Fiser mogu samo analizirati ono sto vide. Prema tome postoje dva talenta za analizu: aktivan talenat koji moze stvarati ideje i onda ih analizirati i pasivan talenat s kojim Vi vidite neku poziciju ili potez koji Vam se dopadne pa onda mozete da ga analizirate.

G.T:Ideja koju ste otkrili i razradili usla je u sahovsku teoriju kao varijanta Sicilijanske odbrane „Velimirovicev napad“. Kako ste dosli do te ideje?

Dragoljub Velimirovic: Ja sam dosao 1959. godine na tu ideju. Naime, ja sam igrao u silijanskim odbranama kao beli iskljucivo Lg5 iz razloga sto sam posle Dd2 rokirao na veliku stranu. Tada se vec Fiser pojavio. On je igrao iskljucivo Lc4 i onda rokirao na malu stranu, pa sam ja dosao na jednostavnu ideju da igram Lc4 a rokiram na veliku stranu. Onda sam tu ideju razradio. Moja mama je volela da igra dopisni sah i u partiji sa jednim Nemcem sam joj savetovao da igra De2 i rokira na veliku stranu. Kada je to uradila Nemac je napisao u pismu - Izvinite ovakva varijanta ne postoji u sahu, u svetu, a izgleda da kod Vas u Jugoslaviji postoji- i pitao gde bi to mogao da vidi. Onda mu je moja mama objasnila da to igra njen sin a da on jos nije poznati sahista. Kasnije mi je taj Nemac poslao njihov casopis koji i dan danas imam a u njemu je objavljena ta partija (ona je zavrsila remijem). Nastavio sam da igram tu varijantu i na cugerima su svi bili iznenadjeni i naravno brzo gubili. Onda sam je odigrao i u nekoliko turnirskih partija i dobijao pa mi je Nikola Karaklajic koji je tada bio sekretar u Sahovskom savezu Jugoslavije narucio da pre meca sa Rusijom u pripremama koje smo imali (ja sam igrao za omladince) da dam glavne ideje te varijante sto sam i uradio i tako se varijanta prvi put pojavila zvanicno. Kasparov je 1982 godine stampao knjigu Seveniska varijanta i ja sam je dobio. U njoj je navedena varijanta pod nazivom “Velimirovicev napad.”

G.T: Cuo sam da je Fischer primjenio jednu Vasu teoretsku novost u mecu protiv Spaskog i dobio partiju u “mecu stoljeca” u Rejkjaviku 1972. godine. O kojoj se to novosti radi i kako je Fischer za nju saznao?

Dragoljub Velimirovic: U Palma de Majorki posle njegove partije sa Larsenom koju je Fiser izgubio igrajuci “Velimirovicev napad” Fiser je zamolio Gligorica da me ubedi da sa njim pogledam tu partiju (U Palma de Majorki sam bio u ulozi Gligoricevog trenera). Gligoric me ubedio da idem ali je sa mnom bio Mario Bertok koji je tamo bio trener Minica i istovremeno je i novinar. Mene je ubedio da i njega povedem da slika Fisera i mene kada analiziramo. Ja sam onda Gligoricu rekao da pristajem ako prihvati prisustvo Maria i mene sa tim da nas slika, da cu otici da to pogledamo. Onda je Fiser rekao – U redu, ali samo dve slike! Mario je dosao, slikao nas dva puta, pitao za svaki slucaj – Moze li jos jedanput, ali je neki covek sa strane samo odmahnuo rukom i izbacio Maria.

Analizirali smo nekoliko sati. Pokazao sam mu i ideju poteza Sh5 koju u prvo vreme nije smatrao posebno dobrom jer se kvari pesacka struktura. Ipak taj potez je kasnije odigrao u mecu sa Spaskim (Treca partija meca, Benoni, 11...Sh5, G.T) i tu partiju pobedio.

G.T:  Sa Garijem Kasparovom ste se sretali za tablom ali je bilo i nekih Kasparovljevih spornih komentara u javnosti na koje ste ostro reagovali. Mozete li objasniti o cemu se tu radi i da li ste danas u kontaktu sa Kasparovom?

 Dragoljub Velimirovic: Ja sa Kasparovom sada nisam u kontaktu ali mi se javio preko velemajstora Klarica iz Zagreba (sa pitanjem da li sam jos uvek ljut na njega i da li hocu da odgovorim na njegovo pismo. A ja sam bio ljut na njega zbog njegove izjave da Beograd treba bombardovati pa sam jednom javno na to reagovao i on je to cuo) pre oko godinu i po dana. On je pisao knjigu o najznacajnijim teoretskom dostignucima u dvadesetom veku pa mi je poslao pismo sa sest pitanja na koje je trebalo odgovoriti i poslati odredjene materijale. Ja sam poslao materijale u 25 strana kucanih strana, ne sahovske partije vec psiholosku analizu promena i uticaja. On je knjigu zbilja objavio krajem prosle godine a posto nisam slao partije skromno je pisao o mom doprinosu. Tek kad sam video knjigu video sta je on ustvari hteo. Ipak kod prvog spomena mog imena stavio je u knjizi “da se susreo sa legendarnim Dragoljubom Velimirovicem i da je u nasoj partiji na Medjuzonskom turniru u Moskviu 1982 godine izbegao da igra  sicilijansku odbranu jer nije hteo da reskira.” Tu je Kasparov naveo nasu partiju.

G.T: Koje Vase sahovske rezultate smatrate najznacajnijim?

Dragoljub Velimirovic: To su:

A) na sahovskim olimpijadama:
Nica 1974, srebrna medalja (moje prvo ucesce na olimpijadi)

B)    na svetskim prvenstvima:
II ekipno prvenstvo sveta, Lucern (Svajcarska) 1989, srebrna medalja

C)    na evropskim prvenstvima:
Bat (Engleska)1973, srebrna medalja.
Moskva 1977, bronzana medalja.

Pojedinacna takmicenja:
A)    uspesi u ciklusu za svetsko prvenstvo
Zonski turniri:
Praja da Roca (Portugal) 1978, I mesto (napravio sam najvecu seriju pobeda u istoriji svetskih prvenstava sa 15 (petnaest) pobeda za redom.

2.      Becici (Crna Gora) 1981, I mesto

3.      Panormo (Grcka) 1998(3/4 mesto) (kvalifikacija za finalne borbe svetskog prvenstva. Nisam otisao usled napada NAT O).

Kvalifikovao sam se i igrao tri "Medjuzonska turnira":
1. Rio de Zaneiro (1979),Moskva (1982)
2. Sirak (Madjarska) 1987
3. Rio de Zaneiro 1979
(Na sva tri sam bio u sredini tabele)

B)     uspesi u ciklusu za evropsko prvenstvo
Nisam nikada igrao jer FIDE to nije tretirala kao vazne turnire. Otuda kvalifikacije za svetsko prvenstvo bili su "zonski turniri". Izuzev tri gore pomenuta igrao sam sledece:
Hag (Holandija) 1966
Arandjelovac 1974
Kavala (Grcka)1985
Cetinje 1992

C) sampion drzave

1. Vrnjacka Banja 1970 ,1/2 sa (Vukicem) (Po propozicijama trebalo je da igramo mec ali Vukic nije hteo. Posle mesec dana vecanja "Predsednistvo SSJ" nam je obadvojici priznalo titulu sampiona te smo obadvojica automatski uvrsteni u reprezentaciju za evropski sampionat u Kapfenbergu (Austrija).

2. Novi Sad 1975, (1) (veci deo nagrade NIKAD! nisam dobio)

3. Niksic-Beograd 1997(1). Posle cetvoromeca u Beogradu (Velimirovic, Popovic, Damljanovic, Ivanisevic) na kome sam pobedio priznata mi je titula sampiona. Medjutim, pehar koji mi je sledovao,NIKAD nisam dobio!

A)    u prijateljskim mecevima:
SSSR-Jugoslavija:
1. Suhumi 1966 (po seveniskom sistemu) (moj prvi nastup za reprezentaciju zavrsio se jako neprijatno, uprkos dobroj igri: (1,5 iz 6)
2.Odessa 1975 (4,5 iz  6)(po seveniskom si stemu) (procentualno najbolji rezultat postignut u mecevima sa SSSR-om)
3.Tbilisi 1973
4.Teslic 1980
5.Beograd-Moskva 1994
6.Beograd-Moskva 1998
7.Moskva 2007 (seniori)
(u ukupnom rezultatu ostvario sam pozitivan skor: +9=10-7)

A)    u Balkanijadama:
Sofija 1972 (1.mesto ), (4 iz 4 partije) (najbolji rezultat na tabli i u reprezentaciji)
Herkularum 1983 (1.mesto) (bio igrac i kapiten)
Sofija 1986 (2.mesto) (bio selektor)

G.T: Bili ste trener nekim od nasih najpoznatijih sahista i pomagali u njihovim pripremamam za vazne turnire i meceve. Koliki je znacaj i odgovornost sekundanta za sahovske uspjehe?

Dragoljub Velimirovic: Gligoricu sam bio trener 1966-1973, a posle toga Marjanovicu 1973-1974 a sa njim sam i sada u vezi.

Na olimpijadi u Skoplju 1972 bio sam glavni trener (bilo nas je trojica, ali su analize prekinutih partija dodeljene meni!). Reprezentacija je osvojila bronzanu medalju.
Ovde je neophodno objasnjenje: U vreme socijalizma sahisti su bili amateri. Morali smo osvajati nagrade i od toga smo ziveli. Otuda treneri NISU ni postojali vec SAMO sekundanti koji su isli na turnire i pomagali u pripremama za partiju i kod prekidanja partija, a uglavnom posle turnira nisu nista radili. Najcesce, i kod prekinutih partija, to je bila slaba pomoc koja uglavnom i nije bila placena. Ja sam, pak, VOLEO da radim kao trener: napravio sam samostalno poseban PROGRAM rada koji sam dopunjavao iskustvom i novim saznanjima. To se znalo no problem je poceo u maju 1975 godine kada je Dolanc u "Izvrsnom birou SKJ  " proglasio amaterizam u sportu. Sahovska organizacija se BRZO snasla i donela odluku da SVI igraci sa medjunarodnim titulama a igraju u I i II  ligi budu postavljeni za trenere u svojim klubovima.To je bio spas no pokazalo se da je i opasna mera sto postaje  vidljivo odmah sa pocetkom politickih neprilika u Jugoslaviji. Otuda samo rad sa programom i u duzem periodu (od najmanje godinu dana) ovaj rad se moze priznati kao trenerski rad.
U duzem periodu sam radio sa velemajstorima:  Gligoric (7 godina), Slavoljub Marjanovic (nekoliko godina), Ivan Sokolov (18 meseci), Predrag Nikolic, Aleksandar Kovacevic (5 godina), Goran Kosanovic (18 meseci), Natasa Bojkovic (18 meseci. U vreme rada osvojila je titulu "Omladinske prvakinje sveta"). Sa izuzetkom Gligorica svima  ostalima je tek predstojilo da osvoje najvisu titulu u sahu. Radio sam, u duzem periodu, u nekoliko sahovskih skola:
S.K.Partizan (1962/65),S.K.Batajnica (1969/70),S.K.Stara Pazova (1970/72),S.K.Crvena Zvezda  (1987/1993).
Iz Sahovske skole izasao je medjunarodni majstor Goran M Todorovic, a iz Stare Pazove velemajstor Goran Kosanovic.

G.T: U Vasoj knjizi, koja ce se vjerovatno pojaviti krajem godine vec su opisane brojne sporne situacije. Da li bi mogli za citaoce Sah mat liste da predstavite nesto od toga sto ste pripremili kao komentare koji ce biti uz svaku partiju u Vasoj knjizi.

Dragoljub Velimirovic: Evo nekoliko siroj javnosti nepoznatih detalja:

Moj prvi medjunarodni turnir bio je u Hastingsu 1961/62 godine. Igrao sam u I. rezervnoj grupi i zaostao za Drazenom Marovicam (YU) i Poljakom Mankeom (koji je poginuo posle nekoliko meseci) 1/2 poena, mada sam obadvojicu pobedio (Marovic je rezirao poslednje kolo: predlozio mi je, neposredno pre pocetka partije, da svi remiziramo i podelimo 1/3 mesto. On je igrao sa Mankeom a ja sa Gibbsom koji je na turniru bio poslednji. Ja sam to odbio premda sam se osecao nelagodno. Partiju sam brzo izgubio previdevsi u otvaranju damu. Posle ovog previda Marovic i Manke su remizirali.)

Na turnir sam stigao malo neobicno: sto peske, sto taksijem premda nisam imao ni jednu funtu. Ustvari nasa najveca putnicka agencija "Putnik" prodala  mi je voznu kartu za voz Folkston-Hasting premda takva pruga nije postojala! Ja sam umoran od dugog puta otisao u policiju i predlozio da tamo u zatvoru odspavam a posle vidim sta cu dalje uraditi. To je izazvalo "malu" zbrku: ipak su mi pomogli dovevsi jednu jako staru baku koja je znala ruski. Nekako smo se sporazumeli i ja sam ipak stigao u HASTINGS.

Sampionat Srbije za 1962 godinu odrzan je po novom sistemu: bilo je nekoliko polufinalnih grupa: ja sam u jednoj, u Beogradu, pobedio  i kvalifikovao se za "Sampionat Srbije". Na "Sampionatu Srbije" igralo je samo 12 igraca: 3 majstora koja su propustena bez kvalifikacije, 8 majstorskih kandidata i ja (imao sam I kategoriju). Uprkos ubedljivoj pobedi nisam dobio vise zvanje (majstorski kandidat) jer na turniru nije bilo 16 igraca, tako da sam ostao igrac I kategorije. Ustvari NIKAD nisam ni postao majstorski kandidat). Nisam ni sanjao da ce me slicni problemi pratiti kroz celu sahovsku karijeru.

Ovaj sampionat (Vrnjacka Banja 1962) bio je prvi zvanicni turnir po "svajcarskom sistemu" odrzan u Jugoslaviji. Bilo je 48 igraca a igralo se 13 kola (jer je po formuli profesora Eloa to bilo dovoljno da se dobije objektivan plasman za prvu sestoricu igraca koji su se trebali kvalifikovati za "Zonski turnir za svetsko prvenstvo". Tako su predvidjale "Propozicije sampionata". Ispalo je potpuno drukcije.

Sto se tice mene odmah su poceli problemi: bio sam jedini ucesnik koji je imao I kategoriju. Najveci broj igrace se pobunio pa je sekretar "Sahovskog saveza Srbije” Dragutin Dzaja, koji je bio i glavni sudija sampionata, prisao mi i saopstio da "moras da napises molbu SSS i zatrazis da ti priznamo zvanje "kandidata za majstora" ". Ja sam to odbio. Uostalom turnir je vec poceo a ja sam nameravao da budem u "prvih deset" sto mi je automatski odezbedivalo "titulu majstora". Nastalo je malo komesanje. Ja sam ostao pri svome. Na kraju moj plasman je bio dobar: podelio sam 3/4 mesto sa Matom Damjanovicem posto sam u poslednjem kolu izgubio ostru poziciju sa Parmom (prvi je bio Gligoric, drugi Matanovic). Usto sam imao i najjaci rejting turnir (rejting mojih protivnika). Ali time stvar se nije zavrsila. Tadasnji "SEKRETARIJAT SS JUGOSLAVIJE" ignorisao je "Propozicije" koje je sam doneo i raspisao "IZBORNI TURNIR". Ja sam odmah odustao. Onda je izvrsen politicki pritisak na mene. Posle mesec dana neprekidnih sastanaka u mom klubu "Partizanu" i "S S Jugoslavije" bio sam prinudjen da pristanem i zaboravim "Propozicije ...". Taj izborni turnir "sestorice" sam odigrao jako lose zavrsivsi na poslednjem mestu...

Slovenac Vasija Pirc bio je gromadna licnost jugoslovenskog saha. Do sredine 50-ih godina bio je uz Gligorica najbolji nas velemajstor ali jos veci njegov znacaj je u ODLICNIM komentarima koji su (uz Vladimira Vukovica) bili odlucujuci u sahovskom formoranju celu moje generacije a na temeljima STAJNICOVE TEORIJE.

"Sampionat Jugoslavije (Zenica 1963) bio je tezak i dugotrajan.Igrao sam neravnomerno i zavrsio u "sredini tabele".

Sampionat Jugoslavije odigran u Titogradu (1966) bio je prvi moj jak turnir (PO «seveniskom sistemu»). Ja sam deset partija dobio a sedam izgubio uz jedan remi (poslednje kolo) premda sam u toj partiji zrtvovao tri pesaka. Partija je poslednja zavrsena i posle nje je usledila zavrsna svecanost: dodeljene su mi cetiri od pet specijalnih nagrada. Podelio sam 4/5 mesto i kvalifikovao se za zoski turnir svetskog sampionata koji se igrao u Hagu. Na turniru sam igrao neravnomerno: ispustio sam u poslednjim kolima prvo mesto. Ipak moj rezultat je bio veoma dobar. No "Djavo nikad ne spava!".Posto su slabo prosli Matanovic(10) i Matulovic(7), raspisan je novi "Izborni turnir"! Prva dvojica su se trebali kvalifikovati dalje...Poucen iskustvom sa "Prvim izbornim turnirom" nisam rasipao snage na rasprave. Otisao sam bolje pripremljen i sa Matanovicem kvalifikovao se dalje...Nisam ni sanjao da cu posle zonskog turnira u Hagu pauzirati sest godina...

Ovaj drugi "Izborni turnir" imao je pouku i za FIDE: izglasan je pravilnik o "kvalifikacionim turnirima FIDE". Vise nije bilo dozvoljeno nacionalnim federacijama da prekrajaju vec donesene pravilnike. Takode je ustanovljeno da FIDA priznaje rezultate SAMO "nacionalnih sampionata". Time je stavljena tacka na "Izborne turnire" i njima slicne...

Kada govorimo o obrnutim sistemima (to znaci da otvaranja koja igra crni, preuzima beli sa tempom vise) prisetih se moga razgovora sa Misom Taljem u Teslicu (Bosna) 1980. Pitao me je zasto obrnuti sistemi uglanom ne daju prednost iako beli (igra ih beli) ima tempo vise. Posle "zive" diskusije sa puno argumenata i protiv argumenata saglasili smo se da je logika u tome da crni UVEK igra na izjednacenje pozicije te tempo vise mu ne garantuje prednost vec samo ostru igru.

Beogradski festival (1965) posvecen "Danu oslobodenja Beograda" bio je osrednji medunarodni turnir "B" kategorije. Ja sam izgubio 6 partija i isto toliko dobio.U poslednjem kolu sastao sam se sa Rumunom Georgiu-om (pobednikom turnira) i remizirao, premda sam od sredisnice imao dobijenu poziciju. Moj rezultat je bio polovican.

Moj prvi nastup za reprezentaciju,po seveniskom sistemu, zavrsio se jako neprijatno, uprkos dobroj igri. Dajem rezultate u ostalim prijateljskim mecevima

SSSR-Jugoslavija a u kojima sam nastupao:

1.Suhumi 1966(po seveniskom sistemu)(1,5 iz 6)

2.Odessa 1975 (4,5 iz 6)(po seveniskom sistemu) (procentualno najbolji rezultat postignut u mecevima sa SSSRom)

3.Tbilisi 1973 (2:2)

4.Teslic 1980 (1,5:2,5)

5.Beograd-Moskva 1994 (2:0)

6.Beograd-Moskva 1998 (1:1)

7.Moskva 2007 (seniori) (1,5:0,5)

(u ukupnom rezultatu ostvario sam pozitivan skor: +9=10-7).

Zonski turnir u Haagu(1966) imao je za mene visestruke negativne posledice: posto sam izgubio na kraju turnira dve partije i sa deobe prvog mesta kliznuo na cetvrto, ostavsi bez kvalifikacije za "MEDUZONSKI TURNIR" izostavljen sam i iz reprezentacije JUGOSLAVIJE za olimpijadu u Havani. Takode mi je uskraceno pravo da igram na "Sampionatu Jugoslavije 1967". I moj klub "Partizan" nije bio zainteresovan da ucestvujem u prvoj postavi te su odjedanput moje pozicije, koje su pred "Zonski turnir" u Haagu dobro tretirane, odjedanput potpuno pale. Tako lose stanje za mene produzice se do 1969 godine.

U takvoj situaciji u "pomoc" mi je priskocio Gligoric. Ponudio mi je da mu BESPLATNO pomognem u pripremama za "MEDUZONSKI TURNIR" koji se iduce godine igrao u TUNISU. Ja sam prihvatio i postao njegov trener u narednih sedam godina!

Mozda bi bilo interesantno i da pomenem detalj sa turnira u Haagu:u prvom kolu susreo sam se sa internacionalnim majstorom Daviem (mislim da je bio Irac). Partiju sam lepo dobio a onda se moj protivnik razboleo od infektivne zutice i otisao u bolnicu napustivsi turnir. Ja sam na turniru, na kraju, osvojio 67% poena, ali nisam imao dovoljno igraca sa medunarodnim titulama (inter majstori i velemajstori) nedostajao mi je jedan igrac (taj koji se razbolio, a ja ga pobedio). Predsednik komisije FIDE, za dodelu medjunarodnih titula, Austrijanac Dorazil nije hteo ni da cuje da mi se prizna titula INTER MAJSTORA. FIDE je ipak DONELA propis da igrac koji na ZONSKOM turniru postigne 65% poena dobija automatski titulu INTERMAJSTORA. Ja tu titulu nisam dobio NIKADA.Zasto se to desilo bice jasno iz daljih mojih tekstova.

Studenska olimpijada odrzana u Harahovo (Cekoslovacka) nije bila uspesna za nasu ekipu premda smo imali dobar sastav (Minic,Marovic,Vukic,Cebalo i ja). Ja sam bio van forme  i pravio grube previde.Uopste godina 1967 bila je najlosija za mene u celoj mojoj sahovskoj karijeri premda formu nisam uspeo popraviti sve do 1969 godine.Ovo uglavnom zbog nedovoljnog broja igranih partija godisnje.

Posle nekoliko godina igranja samo na klubskim takmicenjima pozvan sam na manji (majstorski turnir) u Banja Luku (1969) sa tri internacionalna majstora uz ostale kandidate za majstora. Na turniru sam pobedio. Odlucujuca partija bila je sa Vukicem koja je imala teorijski znacaj.

(Posle 1/2 godine od ove partije igrao se Evropski sampionat, i ja sam bio pozvan u reprezentaciju a na osnovu osvojene titule sampiona Jugoslavije. Po dogovoru sa Gligoricem, koji je upravo zavrsio veliki turnir u Zagrebu, stigao sam u Zagreb na banket (zavrsnu ceremoniju) a odmah posle toga, mi bi produzili put (Gligoric i ja) njegovim kolima u Kapfenberg (Auatrija) gde je vec sutradan  poceo Evropski sampionat. No kod moga ulaska u salu Fischer je prisao i zatrazio od organizatora sah, te smo analizirali poziciju od ovoga trenutka jer Fiseru nije bilo jasno sta se desava ako beli uzme nekom od figura na e4 .Posle oko 2 sata analize Gliga je prisao, izvinio se Bobiju, i meni dobacio: "Drasko,magla!", sto je znacilo da kasnimo. Nesto od tih ideja , koje smo videli date su i ovde.)

Sampionat Jugoslavije po "Open sistemu"(1970) dao mi je mogucnost, da posle turnira u Banja Luci , odigram jos jedan turnir. Posle ostre borbe pobedili smo Milan Vukic i ja. Po propozicijama trebalo je da odigramo mec ali Vukic nije hteo ni da cuje (buduci da je bio iz Bosne to se tolerisalo). Posle mesec dana vecanja S.S.Jugoslavije priznao nam je obadvojici titulu sampiona.

Evropski sampionat u Kapfenbergu (1970) bio je neuspesan za nasu reprezentaciju: ostali smo bez medalje. Ja sam, medjutim, igrao dobro: sa 5 poena iz 7 partija imao sam najbolji rezultat u reprezentaciji a i najbolji na V tabli. Moja partija sa Stejnom, u poslednjem kolu, bila je u tom smislu odlucujuca.

Stejn je bio cetvorostruki sampion SSSR- a. Fiser  ga je smatrao glavnim konkurentom u borbi za SVETSKOG PRVAKA. Iznenada je  umro 1973 ( u 39-oj godini). U ovoj partiji igran je nastavak koji je u to vreme smatran opasnim za beloga. Ja sam primenio novu ideju otvaranja "c" linije i pozicija crnoga se brzo raspala.

Veliki turnir u Vinkovcima (1970) bio je moj PRVI medunarodni turnir na kome sam mogao osvojiti visu medunarodnu titulu (imao sam vec 28,5 godina!). I na njega sam "upao" slucajno: na turniru sam bio u ulozi Gligoricevog trenera. Naime odmah posle zavrsetka turnira Gligoric i ja sa njim putovali smo u Palma de Majorku na "MEDUZONSKI TURNIR". Na turniru u Vinkovcima trebalo je da igra i FISER. On se nije pojavio ni posle treceg kola pa su se organizatori nasli u pat poziciji (u to vreme postojala su, po kategorizaciji FIDE dva turnira: turnir A kategorije i turnir B kategorije. Medjunarodna titula se mogla osvojiti SAMO na turniru A kategorije koji je uz tacno predvideni sastav velemajstora i stranaca morao imati najmanje 16 igraca. Ostali turniri bili su B kategorije i najvisa titule (velemajstora) se nije mogle osvojiti. To je mene vratilo turnirskom sahu: ukoliko FISER ne bude igrao ceo turnir propada jer bi imao 15 igraca. Organizatori su zamolili mene da budem sesnaesti ucesnik. Ja sam sa prilicno kolebanja prihvatio da igram jer izmedju ostalog nisam imao ni slobodan dan zbog prve tri partije koje su bile odlozene. Na turniru sam vodio sa LARSENOM do predposlednjeg kola kada sam izgubio dobijenu poziciju sa BRONSTEINOM. Ipak sam napravio velemajstorski rezultat sto je u Jugoslaviji primljeno kao veliko iznenadenje...

Turnir u Havani bio je za mene neocekivan. Odigrao sam nekoliko veoma dobrih partija. Posle 1/2 turnira ubedljivo sam vodio imavsi 2,5 poena vise od Gelera koji je na kraju pobedio. Istina tu se pokazao neprijatan simptom "crne serije": izgubio sam pet partija zaredom. Pocelo je TESKIM previdom, u za mene dobijenoj poziciji sa figurom vise, sa kubancom Cobom a zatim jos 4 poraza. Ove "crne serije" pratile su me povremeno u nastavku sahovske karijere, mada ne ovako napadno.

Turnir "Solidarnosti " u Skoplju (1971) bio je posvecen secanju na veliki zemljotres koji se dogodio 1963 godine.Turnir je pripadao "dobrim" medunarodnim turnirima no bio je izuzetno politiziran sto je mene neocekivano zviznulo po glavi. Dva kola pre kraja stanje na tabeli je bilo: Polugaevski 11, ja 9,5, Planinc 8 itd. Za velemajstorski bal bilo je potrebno 10 poena. Predsednik "Sahovskog Saveza Makedonije" bio je Jordan Ivanovski. Napravio je veceru za Polugaevskog i mene i posle nekoliko zdravica mi saopstio da sutra moram remizirati sa Polugaevskim a u zadnjem kolu "Moras izgubiti sa Planincom.Vrlo nam je vazno da OVDE bal za velemajstora osvoji Slovenac". Sa zaprepastenjem sam gledao u Polugaevskog koji je bio "hladan ko spricer". Poceo sam se otimati: "Ako dobijem sutra sa Polugaevskim mogu biti prvi!"(Ovde je potrebno da primetim da sam se za partiju sa Polugajevskim spremao danima. Pripreme nisam iskoristio, ali sam to ucinio dve godine kasnije u partiji sa Riblijem (Budimpesta 1973)). Nije vredelo. Partiju sam u zadnjem kolu izgubio. SVI su znali da sam dao poen, a pljesak u sali bio je kao na fudbalskoj utakmici. Ja sam se osecao veoma jadno. U daljoj karijeri nisam dopustio nista slicno sto mi je donelo losu reputaciju kod organizatora turnira u Jugoslaviji. S tim nije bio kraj mojim problemima u Skoplju: nagrada na turniru nije mi bila isplacena! Morao sam cekati vise od godinu dana, i uz razne intervencije, jedva uspeo da dobijem tu nagradu!

Ja sam nekoliko partija u Skoplju odigrao veoma dobro sto je za mene licno bilo psiholoski veoma vazno,narocito posle "crne serije" u Havani.

"Sampionat Jugoslavije" u Umagu (1972) bio je za mene vrlo tezak jer mi je mesec dana ranije umrla majka. Na  ovom  turniru samo sam statirao i uglavnom cinio grube previde. Odigrao san samo tri dobre partije. Jedna od njih je dobila nagradu" za lepotu igre" , a posebna komisija INFORMATORA proglasila je "Teorijski najznacajnijom partijom u 1972 godini”.

Turnir u Vrscu (1973) bio je dobrog sastava. Ja sam imao dva poluvremena: u prvom samo sam dobijao a na kraju gubio izbubivsi prvo mesto. Ipak i deoba III mesta nije bila neuspeh.

U mecu SSSR-Jugoslavija (1973) igrao sam protiv Vasjukova 2:2.U dve partije dao sam znacajne teoretsku novost, dok je partija, u kojoj sam bio beli, pobedila na konkursu INFORMATORA za  "Teorijski najznacajniju partiju"  u 1973 godini.

Turnir u Vrnjackoj Banji (1973) bio je za mene veoma uspesan. Ubedljivo sam osvojio prvo mesto i uz to i treci velemajstorski bal. Odigrao sam i nekoliko dobrih partija. Sve u svemu uspeo sam se vratiti u vrh jugoslovenskog saha posle pauze od nekoliko godina.

Na olimpijadi u Nici (1974) osvojili smo srebrenu medalju. Planinc i ja imali smo najbolji rezultat u ekipi. Nasa zemlja (Jugoslavija) je usla u politicku krizu. To se odrazilo i na "Sahovsku organizaciju" u celini pa neocekivano i na sudbinu ove partije. Sef Informatora bio je velemajstor Matanovic. On vec odavno nije bio u aktivnom sahu, ali je imao pustu zelju da vlada sahovskom organizacijom u celini. U ovakvoj haoticnoj politickoj situaciji pojavila se stvarna mogucnost da to ostvari. Kako sam ja uz Gligorica , Ivkova i Milunke Lazarevic bio na strani igraca a nisam bio clan vladajuce partije bio sam vec prilicno blokiran. Ovde se pojavila mogucnost da me potisnu, jer sam vec nekoliko godina pobedivao u rublici "Za najznacajnije teoretsko ostvarenje" te ova partija nije uvrstena u spisak partija koji je predat medunarodnoj komisiji velemajstora. Partija je, medutim, dobila epitet "za najznacajnije teretsko ostvarenje " Nica 1974" (Olimpijada), a zatim je  proglasena i "najznacajnojom teoretskom partijom u 1974 godini". Do ovoga je doslo na pomalo neobican nacin. Tim "Informatora" koji je bio na Olimpijadi izneo je misljenje "da partija ne zasluzuje BILO kakvu paznju": usled toga se partija NIJE pojavila u "Informatoru" gde su bile partije olimpijade. No komisija "Informatora" (Botvinik, Petrosjan, Geler, Larsen, Ivkov, Byrne) je partiju uvrstila u IZBOR i ona je dobila najvisi broj poena, i pojavila se u sledecem "Informatoru".

Turnir u Rejkjaviku (1974) bio je dobrog sastava. Pobedio je Smislov ispred Forintosa. Bronstajn i ja smo podelili 3/4 mesto. Odigrao sam nekoliko interesantnih partija. Ova je dala novu strategijsku ideju u "Velimirovicevom napadu".

Sampionat Jugoslavije u Novom Sadu (1975) bio je, po opstoj oceni, najjaci ikada odrzan u Jugoslaviji. Pobedio sam ja a 2-4 mesto podelili su Gligoric, Matanovic i LJubojevic. Turnir je bio iscrpljujuci i ja sam ga JEDVA doveo do kraja. To je bio najtezi turnir u mojoj sahovakoj karijeri. Odigrao sam nekoliko dobrih partija i ovde ih predstavljam: Partija sa Planincom,je dobila nagradu za lepotu, a posebna komisija "Informatora" proglasila je "Najboljom partijom 1975 godine". Istina bilo je za mene i NEPRIJATNE istine: isplaceno mi je samo 1/2 nagrede! Drugih 1/2 NIKAD nisam dobio!

Mec izmedu reprezentacija Jugoslavije i SSSR odigran u Odesi 1975 godine bio je najdinamicniji od svih meceva u poslednjih dvadesetak godina. Rusi su jedva dobili mec uz dosta srece i diplomatije: u poslednjem kolu sklopljeni su svi remiji mada sam ja imao nadmocnu poziciju. Ja sam i inace postigao najbolji rezultat sa 4,5 poena od sest partija.Ova partija je bila najinteresantnija u celom mecu bez obzira na greske na kraju partije, a koje su bile uslovljene cajtnotom moga protivnika.

Jak turnir u Novom Sadu (1976) igrao sam veoma dobro i izgubio prvo mesto zahvaljujuci glavnom organizatoru, advokatu Komljenovicu i glavnom sudiji turnira Tihomiru Acketi. Njih dvojica udruzenim smagama PONISTILI su moju dobru igru i stalno vocstvo u toku turnira svojim postupcima u poslednjim kolima: u prekinutoj partiji XIII kola (ukupno je bilo XV kola) u partiji Velimirovic-Sax crni je, u slabijoj poziciji, kovertirao 41. potez. Sutra ujutru na nastavku ispostavilo se da Sax NIJE ZAPISAO potez. Acketa je odsetao do Komljenovica i njih dvojica su se konsultvovali: onda se Acketa vratio i pred brojnom publikom obratio meni: "Ti nas dovodis u neprijatnu situaciju. Sax je Madar! Sta ja sad da radim? Znas li ti koliko Madara zivi u Vojvodini?". To je za nas SRBE bilo opasno vreme. LIBERALI su bili oboreni a sportisti (pa i sahisti) proglaseni AMATERIMA.Uz to bio je UVEDEN na drzavnom nivou "KRITERIJUM O POLITICKOJ PODOBNOSTI". Bez ikakve tuzbe svako je mogao stradati! Kriterijum je VLADAO nama do 1978 godine kada ga se odrekao LICNO TITO koji ga je i uveo, napomenuvsi u govoru da je doslo do raznih zloupotreba. U SAHOVSKOJ ORGANIZACIJI JUGOSLAVIJE je vazio do 1980. godine. Po tom kriterijumu smo Milunka Lazarevic (u to vreme najbolja nasa sahiskinja) i ja ODSTRANJENI iz reprezentacije za olimpijadu na Malti. U ovim uslovima ja sam bio prinuden da ZAMOLIM Saksa da POKAZE kovertirani potez da bismo mogli nastaviti partiju. Saks je, bez ustrucavanja, rekao da je kovertirao 41...Dd6! jedini potez koji je drzao poziciju. Ja sam bio inace vec iznerviran jer je izmedu ostalog vec bilo proslo preko 40-ak minuta, a posle podne me je cekala vazna partija. U poslednjem XV kolu igrao sam sa Smejkalom mojim glavnim konkurentom. Posto organizatori nisu poslali kola (ja sam sve vreme mojim kolima vozio Smejkala i Saxa na partije. Smejkal NIJE hteo sa mnom da se vozi jer se bojao da ja ne ponudim remi sto je bilo besmisleno jer NIKADA nisam prihvatao remije ni u partijama ni pre pocetka partija, sto je bilo opste poznato) Smejkal je ostao u hotelu a iz solidarnosti se pridruzio HORT koji je na turniru na kraju bio treci. Po dolasku u salu upozorio sam Komljenovica i Acketu da je Smejkal ostao u hotelu. Uzvraceno mi je da me se to ne tice. Onda je posle sata igre pala zastavica Smejkalu i Hortu. Nesto posle toga oni su se pojavili u sali i narocito Hort je vristao iz sveg glasa: "Ovo je najveci skandal u istoriji saha. FIDE ima to da resava!" Organizatori se OPET obracaju meni: ja pravim novu gresku i umesto da se izgubim iz sale upadam u novu igru: kao pomoc organizatorima stize i Milos Bakic, drzavni tuzilac Vojvodine, inace moj licni prijatelj. Sve u svemu ja sam OPET bez izbora. Sedam za tablu, sa osecanjem IDIOTA. Prilazi stolu sudija Acketa i ODUZIMA mi 20 minuta od mog vremena predvidjenog za partiju! Ja pitam "zasto mene kaznjavate". Acketa odgovara: "Smejkal je pristao. Zbog BEZBEDNOSTI objekta partija se mora zavrsiti do 22 sata!". Nisam imao kud. I samo u ovoj partiji dosao sam u cajtnont i u boljoj poziciji PREVIDEO konja u 39. potezu. Na turniru je pobedio Smejkal, ja  sam bio drugi, Hort terci...Organizatori na zavrsnoj svecanosti nisu mi se ni zahvalili...

Sto se tice partije koja je pred vama, ja sam primenio novu ideju sa 0-0-0 (velika rokada) i u dinamicnoj igri pobedio...

Posle nekoliko meseci na Evropskom sampionatu u Moskvi pitao me je David Bronstein:"Koliko si razmisljao na potez 18.Dd4?".Odgovorih da sam odmah odreagovao, ali sam na 14.e5 razmisljao oko 1/2 sata. "Oh" rece David."Potez 18.Dd4 bio je prava bomba".

Ekipni EVROPSKI SAMPIONAT (1976) odrzan u Moskvi bio je za nasu reprezentaciju veoma tezak.Uz ogromne napore i sa MNOGO srece uspeli smo da osvojimo BRONZANU medalju.Ja sam imao najbolji uspeh u ekipi. Sticajem okolnosti, u poslednjem kolu, prekinuo sam ovu partiju. Moj protivnik je kovertirao svoj 42.potez koji je bio ocigledan (42.Ld3).Drugi rezultati su se vec znali: od rezultata ove partije zavisilo je ko ce uzeti medalju,mi ili RUMUNI. Ja sam stajao bolje ali pobeda je bila NEOPHODNA. Pa pogledajmo kako je to ispalo...

G.T: Zahvaljujem na ovim zanimljivim komentaima a citaoci Vase knjige ce svakako uzivati da pogledaju i partije koje se navode.

Sada me zanima Vase misljenje aktuelnoj sitaciji.  Zasto Srbija koja je imala i sada ima tolike sahovske talente nema velemajstore ciji je rejting iznad 2700 poena?

Dragoljub Velimirovic: Kada je uveden rejting oboren je kvalitetan sistem jer je FIDE napustila borbu za kvalitet a dala da se pojavi kvantitet iz prostog materijalnog razloga jer se naplacuju open turniri, titule, i sve ostalo. Oni koje neko finansira idu po Evropi uzimaju samo rejting. To je osnovno, ali rejting ne garantuje snagu igraca bez obzira koliki je. Na primjer Parma i ja smo bili najjaci omladinci na svetu u nasoj generaciji. Da smo mogli igrati samo sa omladincima gde smo bili nadmocni mi bi po rejtingu prestigli bez problema tadasnjeg svetskog prvaka Talja. Znaci rejting zavisi od broja partija i sa kim igrate. Ovi nasi sahisti u Jugoslaviji koji imaju relativno visok rejting igraju uglavnom izmedju sebe i sa igracima koji nisu ni blizu svetskom vrhu.

G.T: Kako procjenjujete koliki je domet uvodjenja saha u skolski program?

Dragoljub Velimirovic: Uvodjenje saha u skole ima domet u smislu sahovskog obrazovanja dece dakle nema veze sa ucenjem saha u smislu da igraju sah redovno na turnirima. To su dve potpuno odvojene stvari. Jer sah mozete raditi na odredjenom nivou uspesno samo pojedinacno.

G.T: Da li mozete dati savjet za mlade sahiste - kako treba raditi na sahu?

Dragoljub Velimirovic: Sustina je u tome da u najvecem broju slucajeva potreban je na tom nizem nivou trener koji ce usmeriti ucenika prema njegovim karakternim crtama (na primer ako je neko aktivan treba da igra aktivan sah a ako je pasivan, miran i tih, pasivan sah). Medjutim do te jednostavne istine kod nas nije niko stigao.

 G.T:  Kako Vi radite na sahu sada i mozete li da uporedite kako ste radili tokom sedamdesetih godina?

Dragoljub Velimirovic: Sada sam vec duze vremena prestao da radim, desetak godina ne igram osim ekipnih takmicenja ali sada kad sam pisao ovu knjigu vidim da se one ideje koje sam razvio u svojim partijam jos uvek igraju i razvijaju dalje. Ranije dok sam bio aktivan igrac glavna literatura mi je bio Informator a davao sam pola nagrada sa sahovskih turnira za sahovske knjige. Pojavom kompjutera stvar se promenila. Sada imate jeftine ogromne baze sa komentarima i analiticki modul ali je problem sto to sada svi imaju. I sada ako imate mogucnost da produzite analizu ili je usmerite u drugom smeru ili oborite analizu (sto mi cesto uspeva) onda  ste bolje pripremljeni od drugih. Medjutim osnovna stvar je da jaci svetski igraci imaju po nekoliko trenera koji im rade razne stvari, po otvaranjima, po sredisnjicama ako treba itd.

G.T: Obicno se kaze da se karakter osobe otkriva tokom sahovske partije. Sta mislite o tome?

Dragoljub Velimirovic: Karakter igra bitnu ulogu kod stila igre sahiste sto opet ima zackoljicu da ne mozete pre omladinskog uzrasta, odrediti repertoar igraca kojeg trenirate. Otuda ne daje rezultat rad sa decom i to sam izbegavao jer nisu karakterno formirani. Prema mom zapazanju postoje dve kategorije igraca: prvi koji se u ranoj mladosti razviju do svetskih razmera i “normalne” igrace (90%) koji se potpuno razvijaju izmedju 30 i 33 godine. Problem ovih mladih koji se jako razviju da posle pedesete godine naglo opadaju dok ovi drugi koji sa 33 godine postignu zrelost bez problema igraju do 55 -60 godine i oni se vise nikako ne mogu  uporediti.

G.T: Koji su Vasa interesovanja izvan saha?

Dragoljub Velimirovic: Supruga Mirjana i ja smo i precesto odlazili u bioskope a ja sam ranije isao u pozoriste. Volim poeziju i dosta da citam.

Cerka nam je zavrsila matematiku (srenja ocena 9) i nije se bavila sahom iako je bila jako talentovana. Sada radi kao programer u Ministarstvu.

Supruga Mirjana je zavrsila psihologiju ali nije nikada radila jer se posvetila porodici. Igrala je sah u omladinskim danima i bila je omladinska sampionka Beograda.

G.T: Kako bi izgledala Vasa rang lista deset najjacih sahista u istoriji?

 Dragoljub Velimirovic: To ne mogu da Vam kazem uopste jer je tesko sada pogotovo kada su se pojavili kompjuteri. Ali se bez ikakave diskusije moze reci koja je najznacajnija licnost u sahu – to je prvi svetski sampion Stajnic koji je za 22 godine napravio celu teoriju koja se razvijala na njegovim osnovama i mi smo svi njegovi ucenici i sledbenici i cak ni kompjuter to nije uspeo da promeni jer su u analiticke module kompjutera ugradjene glavne ideje Stajniceve teorije.

G.T: Sta mislite o nacionalnim penzijama u Srbiji i da li se redovno isplacuju sahistima?

Dragoljub Velimirovic: Mislim da je to jako dobro i da je to trebalo mnogo ranije da uradimo. Ali u relativno kratkom periodu su nam srusene tri drzave pa je onda ova zadnja, to o cemu se vec decenijama pricalo, uspela da realizuje. To je znacajno jer je omogucilo normalan zivot.

G.T: Za kraj ovog intervjua zamolio bih Vas da navedete Vasu partiju koju smatrate najboljom.

 Dragoljub Velimirovic: Od komisije FIDE (Informator) ova partija je proglasena 1975 godine najboljom partijom u svetu

(97) Planinc,A - Velimirovic Dragoljub (YUG) [B78]
Novi Sad ch_YU, 1975

[Sampionat Jugoslavije u Novom Sadu bio je, po opstoj oceni, najjaci ikada odrzan u Jugoslaviji. Pobedio sam ja a 2-4 mesto podelili su Gligoric, Matanovic i LJubojevic. Turnir je bio iscrpljujuci i ja sam ga JEDVA doveo do kraja. Dogodila se malo verovatna stvar. Kod pripreme za turnir imao sak cetvoricu igraca sa kojima sam imao ubedljivo pozitivan skor, zapravo nikada nisam izgubio partiju: to su bili Bukic, Vukic, Sahovic i Nicevski. I onda na sampionatu izgubio sam sa svom cetvoricom...To je bio najtezi turnir u mojoj sahovskoj karijeri. Ipak sam odigrao nekoliko dobrih partija i ovde ih predstavljam:]

1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cxd4 4.Sxd4 Sf6 5.Sc3 g6 6.Le3 Lg7 7.f3 Sc6 8.Dd2 0–0 9.Lc4 Ld7 10.0–0–0 Db8 ( Na prvi pogled moze izgledati pomalo cudno da crni ovako igra. Potez potice od pokojnog velemajstora Leonida Stajna i sadrzi ideju da se zrtvom pesaka otvore linije za crne teske figure na daminom krilu) 11.Lb3 [11.g4? b5! 12.Ld5 (12.Sdxb5 Se5 13.Le2 Lxb5 14.Sxb5 Sxf3µ) 12...Tc8 13.Lxc6 Lxc6 14.h4 b4 15.Sce2 Sxe4! 16.fxe4 Lxe4 17.Sg3 Lxc2! 18.Dxc2 (18.Sxc2 b3–+) 18...Txc2+ 19.Kxc2 Dc8+µ Mac-Gufeljd SSSR 1962; 11.h4 Tc8 12.Sd5 (12.Lb3 a5 13.a4 Sxd4 14.Lxd4 b5µ) 12...Sxd5 13.Lxd5 e6 14.Lb3 a5÷ u ostroj igri crni ima dobre sanse] 11...a5! (Povezano sa Db8 predstavlja ideju crnoga.) 12.Sdb5! [12.a4 A) Moze 12...Sxd4 13.Lxd4 b5 (13...Lc6 14.The1 b5 15.e5 dxe5 16.Lxe5 Db7÷) 14.Lxf6 Lxf6 15.Sd5 A1) 15...Ta6!? … 16.Dd3 Tb6!? 17.Sxb6 (17.De3 Tb7) 17...Dxb6©; A2) 15...bxa4 16.Sxf6+ exf6 17.Dxd6 axb3 18.Dxb8 Tfxb8 19.Txd7 a4 20.Thd1 bxc2 21.Kxc2 a3=; B) 12...Tc8 13.g4 Se5 14.De2 Txc3! 15.bxc3 Dc7 16.Ld2 Tc8©]

12...a4! (Upravo u ovoj zrtvi pesaka je sustina crne strategije.Crni zrtvom pesaka otvara «a» liniju sto stvara belome konkretne probleme.Vazno je napomenuti da je crni prinuden na ovu zrtvu jer beli vec preti sa blokadom daminog krila sa a4) 13.Lxa4 (Pokusaj pojacanja koji potice od Planinca) [U maticnoj partiji Savon-Stajn SSSR 1962 beli je igrao  13.Sxa4 posle  13...Sa5 14.De2 Sxb3+ 15.axb3 d5! 16.exd5 De5 17.f4 Df5 18.Kb1 Tfc8 19.Sa7 Tc7© crni je postigao jaku kompenzaciju.] 13...Tc8 14.De2 [Dva meseca kasnije Karpov je neuspelo pokusao pojacati igru beloga sa  14.Kb1 posle 14...Sa5 15.Lb3 Sc4! 16.De2! Sxe3 17.Dxe3 Tc5© crni je takode postigao kompenzaciju za pesaka , Karpov-Velimirovic Ljubljana 1975] 14...Sa5 15.Lb3 Sxb3+ 16.axb3 d5!© ( Crni,doduse,zrtvuje jos jednog pesaka no postize za dva pesaka sledece pogodnosti: 1–poseduje jak lovacki par, 2-koriscenje «a» linije za topove, 3-slab polozaj beloga kralja, 4-jak polozaj crne dame. Ovi  POZICIONI  elementi  daju  crnom  inicijativu  koja  ima  REALNE  sanse  da  preraste u direktan  napad  na  belog  kralja.)  17.exd5 (17.Sd5? Sd5 18.ed Lf5–+) 17...De5 18.f4 Ta1+! [18...Df5 '?!' 19.Sd4 '±'  19...Ta1+ 20.Kd2 Se4+ 21.Sxe4 Dxe4 22.Df3!±; 18...Lxb5 19.fxe5 Lxe2 20.exf6! (20.Sxe2 Sxd5 21.Ld4 Sb4 22.c3 Ta1+ 23.Kd2 Lh6+ 24.Ke1 Sd3+) 20...Lxd1 21.fxg7 Lg4 22.Kb1 Kxg7 23.h3©] 19.Kd2 Se4+ 20.Ke1 (20.Se4 Tc2 21.Kc2 Db2 22.Kd3 Lb5#) 20...Txd1+ 21.Kxd1 Df5 22.Kc1 [Ako beli pokusa «aktivnost» sa   22.g4 tada moze da sledi  22...Df6! 23.Sxe4 (ili  23.Ld4 Dxf4 24.Dxe4 Lxg4+ 25.Ke1 Dxe4+ 26.Sxe4 Txc2! 27.Sf2 Lf3µ) 23...Dxb2 24.Lc1! Lxb5 25.Lxb2 Lxe2+ 26.Kxe2 Txc2+ 27.Kd3 (27.Sd2 Lxb2) 27...Txb2 28.Sd2 g5!?„] 22...Ta8! 23.Kb1 Sxc3+ 24.Sxc3 Df6!

[… Łc3] 25.Lc1 [25.Sd1 Cebotarev 25...Dd6! A) 26.Dd3 A1) 26...Lf5 27.Db5! (27.De2 Dxd5µ) 27...h5©; A2) 26...b5! 27.Ld4 (27.b4 Dxb4µ) 27...Lf5 28.De3 Lxd4 29.Dxd4 Dc7!µ 30.Sc3 Da5 31.Kc1 Da1+ 32.Sb1 Tc8‚; B) 26.g4 Dxd5 27.Tg1 Da5 28.Kc1 Lb5 29.c4 (29.Df3 Da1+ 30.Kd2 Td8+µ) 29...Lc6µ; C) 26.Sc3 Lxc3 27.bxc3 Da3–+; D) 26.Df3 Lf5! 27.g4 (27.Kc1 Db4!–+) 27...Ta1+! 28.Kxa1 Lxc2 (…Da3 ili Da6) 29.Sc3 Lxc3–+ i crni dobija jer beli jednu od dve pretnje Da6 ili Da3 ne moze braniti] 25...b5 26.Se4 Da6 27.c3 Lxc3! 28.Sxc3 [28.bxc3? Da1+ 29.Kc2 Ta2+] 28...Lf5+ 29.Se4 Da2+ 30.Kc2 Tc8+ 31.Kd2 Dxb3µ ‚ 32.Dd3 Db4+ 33.Ke3 Tc4 34.Sf6+ exf6 35.Da3 Te4+ 36.Kf2 [36.Kf3 Dc4‚] 36...Dd4+“ [Posle pravilnog poteza resenje se skracuje za nekoliko poteza: 36...Dc4! 37.Dc3 (37.Df3 Dc2+ 38.Kg3 Te2 39.Tg1 Le4–+; 37.Le3 Dc2+ 38.Kf3 Ta4 39.Dc3 Le4+–+; 37.Tf1 Te2+ 38.Kg1 Le4–+ (V Kovacevic)) 37...De2+ 38.Kg3 Dg4+ 39.Kf2 Te2+–+] 37.Kg3 Dxd5 38.Df3 De6 39.Td1 Kg7 40.Td3 Tc4 41.Te3 Le4–+ 42.De2 Df5 43.Tc3 Ta4 44.Dd2 [44.Ta3 Td4ƒ] 44...Ta7! (Crni «uzima pod svoje» «d» liniju i beli ne moze vise spreciti prodor crnih figura po «osnovnom redu») 45.De3 Td7 46.Tc5 De6 47.Kf2 [47.f5 Dd6+ 48.Kf2 g5 49.Txb5 Lxg2–+] 47...Dd6! 48.b4 Lb7 49.h3 Dd1 [Partija je dobila nagradu za lepotu, a posebna komisija «Informatora» proglasila je «Najboljom partijom 1975 godine».Istina bilo je za mene i NEPRIJATNE istine:isplaceno mi je samo ½ nagrade! Drugih ½ NIKAD nisam dobio!] 0–1

Goran Tomic: Zahvaljujem velemajstoru Velimirovicu, izuzetno prijantom sagovorniku, i njegovoj supruzi Mirjani na gostoprimstvu i na odvojenom vremenu za ovaj razgovor koji je obavljen 10.septembra u toplo, prijatno, poslije podne (i vece) u Herceg Novom u stanu porodice Velimirovic.

Autor intervjua FM Goran Tomic sa velemajstorom Dragoljubom Velimirovicem

Herceg Novi, 10. septembar 2008. godine

Intervju sa Levom Kharitonom

Intervju objavljen na Šah-mat listi u martu i aprilu 2003. godine

LEV KHARITION

 

Razgovor vodio u januaru 2003- Abdul Karim

Neposredno prije matcha Kasparova - Karpov u ABC Studiju u New Yorku, Abdul Karim je vodio razgovor sa Levom Kharitonom za Pakistan Chess Player. Ispod je prepis tog intervjua.

Mr. Khariton, Vi pisete za nas sajt skoro dvije godine, i mi, izdavaci PCP, kao i citaoci, zeljeli bi saznati nesto vise o Vama, Vasem zivotu, Vasim pogledima...

Ja sam stvarno polaskan Vasim pitanjem. Da pocnem sa ovim, da je za mene velika cast da pisem za PCP. Ovdje vidim ljude koji su potpuno posveceni sahu, prave sahovske entuzijaste, ciji je prioritet je sah i samo sah, a ne finansijska korist. Sudeci po pismima koje dobijam, vecina citalaca voli sah i sahovsku istoriju, njihova pitanja su uvijek adekvatna, i veliko je zadovoljstvo za sahovskog pisca da ima takav fantasticnu povratnu informaciju. Nadam se da dvije rubrike koje ovdje uredjujem - "ChessPress" i "200 rijeci" - privlace sada i ubuduce privlacice znacajan broj citalaca. Za mene, ovo je mjesto jedinstvena pilika da se izrazim, da izrazim svoja gledista, da raspravljam o vaznim temama iz sahovskog zivota.

Kada ste poceli da igate sah?

Sjecam se da sam naucio prve poteze kada sam imao sest godina. To je bilo 1951. kada je Botvinik je igrao match za svjetskog sampiona sa Bronsteinom u Moskvi. Moj otac i moj stariji brat su ocekivali svaku partiju, i sjecam se kako je moj otac, koji nije mogao dobro da vidi jer je bolovao od glaukoma, zatrazio da ponovim odigrane partije matcha koje su objavljene u novinama. Tako sam morao gledati partije u novinama i pomicati figure na tabli. Bio sam veoma nervozan: tek sam naucio ruski jezik, a nisam jos znao latinicu i jednostavno nisam znao notaciju na sahovskoj tabli. Boreci se malo po malo, kroz suze, naucio sam notaciju, iako nisam potpuno razumio samu partiju. To je bilo cisto pomicanje sahovskih figura na tabli i moj otac se naprezao da vidi poteze u novinama, dok uskoro moje citanje nije bilo znatno bolje. Ali, sah sam poceo da igram jednu ili dvije godine kasnije, kada su prijatelji moga brata, obicno dvojica ili trojica, dolazili u nasu kucu i igrali brzopotene partije. Sada naravno znam da oni nisu bili jaki sahisti, ali u pocetku sam od njih redovno gubio gorko placuci. Uskoro sam naucio da veoma brzo igram (igrali smo trominutne brzopotezne partije). Za godinu dana uglavnom sam pobjedjivao na "kucnim" brzopoteznim turnirima. Godine 1954, u jesen, otac me poveo u sahovski klub za djecu i od tada sam poceo da igram na turirima, izucavam ozbiljnije sah, i potpuno se posvecujem igri.

Mr.Lev Khariton sa porodicom, pored ABC Studija, New York

Kada ste poceli da se bavite sahovskim novinarstvom?

Poceo sam da pisem clanke za sahovske casopise prilicno kasno. Sjecam se da sam napisao svoj prvi clanak 1969, kada sam imao 24 godine, i on je objavljen u sovjetskom sahovskom casopisu (u to vijeme je bio nedjeljnik) "64". Uopste, to je bila ideja mog prijatelja Yuri Razuvayeva da pisem o velikom americkom sahisti Harry N.Pillsburyju. Vec u to vrijeme Yuri je napravio velike korake u sahu i bio je mnogo zainteresovan za Pillsburijev strateski plan u daminom gambitu sa bijelim konjem postavljenim na e5. Ustvari, on je i napisao clanak o tome. Vecinu literarnog rada sam pisao ja a Jury je pisao cisto sahovski materijal. Tako mi je, naravno, on osigurao da ja dobijem honorare jer je znao dobro Petrosjana i druge izdavace u "64". Od tada, sam pisao manje ili vise redovno za "64" cak i kada je Petrosjan zamijenjen Yakovom Neischtadtom, mojim prijateljem i dobro poznatim sahovskim autorom i novinarom (sada je stanovnik Izraela) i na kraju je njega zamjenio Karpov i Alexander Roshal. U isto vrijeme ja sam pisao za razne sahoske casopise pocevsi od "Chess in the USSR" kojeg je izdavao velemajstor Yuri Averbakh do Latvijskog casopisa "Schachs" kojeg su izdavali Mikhail Tal i Aiwar Gipslis.

Sta Vas je motivisalo da postanete novinar?

Mislim da na ovo pitanje ne mogu odgovoriti kratko. Da pocnete pisati o bilo kojem predmetu ili temi, to morate to da volite. Ja sam cijeli zivot bio punim srcem angazovan u sahu, i sto su godine odmicale, vise sam bio uvjeren da je sah velika sreca za covjecanstvo kao bilo koja druga forma umjetnosti, bilo da je to muzika, poezija ili balet. Aljehin je bio potpuno u pravu kada je rekao da je sah umjetnost i sebe nazvao umjetnikom. Nazalost u kaleidoskopu danasnjih turnira i matcheva, vodeci velemajstori izgleda da su zaboravili ove rijeci velikog ruskog sampiona. Vise i cesce se cuje da je sah "proizvod koji se treba skupo prodati". To su rijeci Kasparova! Siguran sam da taj pristup ne vodi sahiste nigdje; jos i vise, to je opasno jer jednog dana sahisti mogu otkriti da su komercijalizacijom saha izgubili njeovu ljepotu i sarm igre i unistili njegovu slavnu istoriju. Ovo je vjerovatno odgovor na vase pitanje; najjaca motivacija za sahovske novinare: odbraniti sahovsku umjetnost, rekao bih, protiv moralne degradacije! Jedan slavni ruski novinar mi je nedavno rekao: "Ja sam novinar, i ja nemam pravo da imam svoju poziciju." Ali i nesuprotstavljanje ili nemanje stava, to je vec pozicija i stav! I to veoma opasna pozicija! U danasnjem zivotu uloga novinara je ogromne vaznosti; on ne moze sjediti ogradjen i stajati iznad borbe. Prije nekih cetiri ili pet godina Sarah Hurst, mlada engleska novinarka, predstavila me u svojoj knjizi i na koricama napisala rijeci koje su mi drage: "Posveceno Levu Kharitonu, novinaru koji je uvijek castan, jedan vrlo rijedak primjer." Ako nemate casti tada nemate pravo da se nazovete novinarom!

Dakle, da sumiram, za mene je pisanje u sahu nacin da izrazim sebe. To ne znaci ni na koji nacin da sam uvijek 100% u pravu. Nasuprot tome, volim da cujem kriticka pisma koja mi pomazu da vidim mnoge stvari u novom svjetlu, da ih ponovo procjenim itd.

Preveli mnoge knjige i clanke na vise jezika; da li mozete da navedete neke od njih?

To je istina. Dok sam zivio u Moskvi, preveo sam nekoliko sahovskih i ne-sahovskih knjiga. Ipak, od svih mojih prevoda istaknuo bih prevod knjige Bobby Fischera, "Mojih 60 najboljih partija". To je bila moja prva prevedena knjiga. Kao sto Vi dobro znate, to nije bila obicna knjiga. Pored toga, ovaj prevod sam napravio u vrijeme kada se Fischer penjao na sahovski Olimp i knjiga je postala bestseler u Sovjetskom Savezu prije nego sto se pojavila u knjizarama. Nazalost, mnogo godina kasnije Fischer je optuzio sovjetske izdavace za krsenje njegovog autorskog prava. O tome sam pisao vise puta i opet ponavljam: u vrijeme kada je Fischerovo remek djelo prevedeno i objavljeno u Moskvi, Sovjeti jos nisu potpisali Konvenciju o zastiti autorskih prava (to se desilo tek u maju 1973). Tako su sve publikacije, sto se tice stranih autora, takoreci, bile ilegalne i stvarno su sovjetski izdavaci krsili medjunarodni zakon o autorskom pravu. Tako, Fischerov apel bi trebao biti usmjeren na sovjetsku vladu, a ne na individualne izdavace, koji su samo bili predstavnici drzave. Da je Fischer samo znao koliko ljubitelji saha u Sovjetskom savezu cijene njegovu knjigu, koliko su naucili iz svakog poteza i Fischerovog komentara, koliko ga postuju kao sahistu! Koliko je to razlicito u odnosu na sve ostale americke sahiste! Samo procitajte, na primjer, njihova pisma na  www.chesscafe.com u kojima oni prakticno psuju i proklinju Bobija kao ljudsko bice i ne pokazuju mu nikakvo postovanje ni kao sahisti. Mislim da se Fischer stvarno osjecao usamljen u Americi, ali mozda nije bez sanse da se konacno vrati u svoju zemlju.

Godine 1994 Kirsan Ilyumzhinov, je izjavio da je platio Fischeru 100,000 dolara honorara za moj prevod i bio sam pomalo iznenadjen da je Fischer, koji je u proslosti prezrivo odbacio milione dolara ponudjene od razlicitih industrijskih magnata, prihvatio Kirsanov poklon. Da li je Fischer znao od koga uzima novac? Ali, kao sto znamo danas, Kasparov je posao Fischerovim stopama: on je danas, poslije vise godina uzajamnog optuzivanja, u najboljim odnosima sa Ilyumzhinovom.

Slucajno, prije osam godina, Rusi su izdali knjigu od dva toma Fischerovih partija sa svih 60 partija, koje sam ja preveo. Moje ime, kao prevodioca, nije ni pomenuto. Zanima me da li Fischer zna za tu pirateriju. Ipak, on bi mogao tuziti Ruse za svoja autorska prava. U bilo kojem slucaju, pokusao sam djelovati na izdavace i traziti moja prava kao prevodioca (ipak Fischer nije sam sebe preveo na Ruski!), ali bezuspjesno.

Mozda se citaoci PCP sjecaju mog teksta iz ChessPress "Dr. Nunn or Mr. Batsford?" u kojem sam se zadrzao na mom prevodu Kasparovljeve knjige "Kasparov poducava sah". Necu da ponavljam tu tuznu pricu ponovo. Jedna stvar je jasna: prevod knjige svjetskog sampiona nije me napravio milionerom!

Kada ste poceli da pisete sahovske clanke?

Dakle, kao sto sam rekao, poceo sam da pisem sahovske clanke u Moskvi, kada sam imao 24. godine, ali zvanicno sam poceo da radim kao novinar u januaru 1991, u novinama "La Pensee Russe" u Parizu. Ovaj ruski nedjeljnik bio je objavljivan u Francuskoj od 1947 godine. To su novine ruskih emigranata; one su uvijek bile u opoziciji sa politickim rezimom u Sovjetskom Savezu. Ove novine su cak bile zabranjene u SSSR-u.
Jednom, ubrzo po mom dolasku u Moskvu, vidio sam te novine u kuci mojih prijatelja Vladimir Kislika i Belle Gulko (starije sestre velemajstora Borisa Gulka). Oni su bili poznati disidenti u Moskvi i pomogli su mnogim ljudima, bilo da su bili emigranti, bilo da su bili aktivisti organizacije za ljudska prava. Oni su mi dali novine i upozorili me da ih ne citam na autobusnoj stanici ili u podzemnoj zeljeznici. To je sigurno bilo opasno jer citanje "La Pensee Russe" van kuce moze bilo ko prijaviti. Ko bi mogao misliti da cu ja jednog dana pisati za te novine! 
Kada sam posao da zivim u Parizu (u avgustu 1990), jedan od mojih ruskih prijatelja mi je rekao da postoji upraznjeno mjesto u novinama za nekoga ko bi mogao da igra sah i bavi se novinarstvom. Posao sam na zakazani sastanak sa Mrs. Irina Ilovayskajom, glavnim urednikom "La Pensee Russe". Ona je bila (umrla je prije nekoliko godina) izuzetno inteligentna i obrazovana osoba (ona je na primjer govorila osam jezika). Mislim da nije bilo nijedne druge osobe u svijetu koja je razumjela opasnost od komunizma bolje od Ilovayskaye! Zanimljivo je da je nekoliko godina radila u Vermontu kao sekretarica velikog ruskog pisca Aleksandra Solzenjicina, kada je on bio prognan od sovjetskih zvanicnika u USA. Pricali smo oko 15 minuta, i osjetio sam da me cijeni, prije svega kao ljudsko bice. Kasnije, kada sam vec radio nekoliko godina u novinama, Ilovayskaya mi je rekla da je povjerovala svojoj intuiciji kada me izabrala. Ona je razgovarala sa nekoliko ruskih velemajstora, koji su takodje zeljeli uredjivati sahovsku rubriku u tim novinama, ali je ona vise izabrala mene, i nije nikad zazalila zbog tog izbora. Zanimljivo je da prvi clanak koji sam napisao za "La Pensee Russe" bio je o Kasparovljevoj pobjedi u matchu protiv Karpova u Lyonu. Od tada radim za "La Pensee Russe", i veoma sam ponosan na to! 

Uopsteno govoreci, sa toplinom se sjecam tih 9 godina koje sam zivio u Parizu. Veoma sam zahvalan sudbini koja mi je dala sansu da upoznam takve ljude kao sto su Ilovayskaya i Alexander Ginzburg, koji je bio najistaknutiji sovjetski borac za ljudska pava. On je bio uhapsen od sovjetskih komunista nekoliko puta i proveo, sve u svemu, oko 15 godina u zatvoru. U Rusiji mi nazivamo takve ljude "zatvorenici zbog uvjerenja". Ginzburg je bio osnivac, godine 1975, slavne "Grupe" na potpisivanju zavrsnog dokumenta u Helsinkiju. Ustvari, organizacija je branila ljudska prava u cijelom svijetu.
Vise nego bilo sta drugo u sijetu, ja sam uvijek volio slobodu, ali mislim da su me takvi ljudi kao Ilovayskaya i Ginzburg naucili dobro da ta sloboda treba svaki minut da se brani, da ne mozemo biti robovi, mi ne bi trebali biti ispranog-mozga, i moramo se boriti za slobodu i danju i nocu!

Pisali ste za chesscafe.com, ali je doslo do nekog sukoba izmedju Vas i Hanona Russella. Sta je to bilo i zasto ste iznenada prestali da pisete za njih?

Mislim da znate vise ili manje zbog cega sam prestao da pisem za ChessCafe. Mr. Russell je bio potaknut od Mr. Wintera da me optuzi za plagijat. To je potpuno neutemeljena optuzba, i ako bi nekoga trebalo optuziti za plagijat, ja bih bio posljednja osoba koja bi tu optuzbu zasluzivala. Pisao sam za ChessCafe cetiri godine, a da nism dobio ni centa, dok je vecina kolumnista za Mr. Russella bila placena kao novinari. Uz to, vecina mojih publikacija, dobila je najvece pohvale kritike, koristena je za druge sajtove (nije li to plagijat?), ali ja se nisam nikad zalio, nikad nisam protestovao. Nasuprot tome, ja veoma cijenim kada moj rad prenose drugi sajtovi, tako da vise ljudi moze da se upozna sa mojim pisnjem i razmisljanjima. Mislim da me to razlikuje od drugih sahovskih novinara koji jedan drugog optuzuju zbog plagijata. Zanimljivo da Mr. Russell koristi cenzuru kao izdavaci u bivsem Sovjetskom Savezu: za njegovu Oglasnu tablu, on bira samo pisma koja mu odgovaraju, i ako mu slucajno posaljem neki komentar koji se tice sahovskog zivota velikih sahista, on ih nikad ne objavljuje. Siguran sam da ljubitelji saha gube mnogo: poznajem sahovski zivot veoma dobro, poznavao sam mnoge velike sahiste. Ali Mr. Russell, koji se smatra 100% Amerikancem, slijedi zbog nekih nepoznatih razloga "najbolju komunisticku tradiciju". Ocigledno, nije dovoljno zivjeti u slobodnoj zemlji, vec treba biti slobodan unutra, u svom duhu i razmisljanju, i on je trebao upoznati takve ljude kakve sam upoznao u Parizu!

U zivotu ste sreli mnogo sahista, svjetske sampione, da li biste nam mogli reci o tim trenucima koje ste proveli sa njima?

Iskreno, u mom zivotu sam imao srecu i cast da sam upoznao mnoge talentovane sahiste i cak svjetske sampione. Rastao sam u mladjim danima sa takvim igracima kao sto su Yuri Razuvayev i Boris Gulko. Obojica su postali dobro poznati velemajstori. Gulko je cak bio izazivac za titulu svjetskog sampiona (izgubio je match kandidata od Nigela Shorta). Na neki nacin, on je jedinstven sahista: on je jedini sahista na svijetu koji je sampion i SSSR-a i USA. Takodje, on je jedan od nekoliko sahista koji imaju pozitivan rezultat sa Kasparovom: 3:1! Igrao sam sa Gulkom dva puta, i pobjedio sam obe partije. Tako se danas salim da sam jaci od Kasparova, jer sam pobjedio covjeka koji ima pobjednicki rezultat protiv Kasparova. Evo moje prve pobjede protiv Borisa na omladinskom sampionatu Moskve 1960 (Ja sam imao 15 a Boris 13 godina!).

L.Khariton - B.Gulko

1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bb5 Nd4 4.Nxd4 exd4 5.d3 Bb4+ 6.c3 Bc5 7.0-0 a6 8.Ba4 Ne7 9.Bg5 0-0 10.Bb3 Kh8 11.Kh1 f6 12.Bh4 Ng6 13.Bg3 f5 14.f4 d6 15.Nd2 fxe4 16.Nxe4 dxc3 17.bxc3 Be3 18.Ng5 d5 19.Nxh7 Kxh7 20.Qh5+ Kg8 21.Bxd5+ Rf7 22.Bxf7+ Kxf7 23.f5 Qxd3 24.fxg6+ Ke6 25.Qe5+ Kd7 26.Qxc7+1:0

Yuri Razuvayev je bio uvijek moja "crna macka" na sahovskoj tabli: redovno sam sa njim gubio. Uz to svaki put sam izgubio na spektakularan nacin. Stvar je u tonme sto je Razuvayev bio, jos u mladosti, odlican teoreticar i nisam mogao sa njim da se takmicim u pripremi otvaranja. Nepotrebno je da kazem da cete vidjeti dvije partije koje je on dobio protiv mene 1960. i 1961.

L.Khariton - Y.Razuvayev 
Omladinski sampionat Moskve, 1960

1.d4 Nf6 2.c4 g6 3.Nc3 Bg7 4.e4 0-0 5.f3 d6 6.Be3 Nbd7 7.Qd2 c5 8.d5 a6 9.Bh6 Qa5 10.Bxg7 Kxg7 11.g4 b5 12.cxb5 axb5 13.Nxb5 Qb6 14.h4 Ba6 15.a4 c4 16.Bxc4 Rfc8 17.b3 Nc5 18.Rc1 Bxb5 19.axb5 Ra3 20.g5 Nxb3 21.gxf6+ exf6 22.Bxb3 Rxc1+ 23.Qxc1 Rxb3 24.Ne2 Rxf3 25.Qc4 Qa5+ 26.Kd1 Ra3 27.Nc1 Ra4 28.Qc2 Rd4+ 0:1

Y.Razuvayev - L.Khariton 
Omladinski ekipni sampionat Moskve, 1961

1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bb5 Nf6 4.0-0 Nxe4 5.d4 Be7 6.Qe2 Nd6 7.Bxc6 bxc6 8.dxe5 Nb7 9.Nc3 0-0 10.Bf4 Nc5 11.Rfe1 Re8 12.Ne4 Ba6 13.Qd2 Nxe4 14.Rxe4 d5 15.exd6 cxd6 16.h3 c5 17.Rae1 Bb7 18.R4e3 Bxf3 19.Bxd6 Bc6 20.Rxe7 Rxe7 21.Rxe7 Rb8 22.Qf4 Bd5 23.c4 Rb4 24.Qg5 Rxc4 25.Be5 Rc1+ 26.Kh2 1:0

Pocetkom 1970-ih Razuvayev je bio Karpovljev kosultant u pripremi  otaranja. U to vrijeme  Grigory Goldberg, sahovski majstor i Botvinikov dugogodisnji prijatelj, rekao mi je da Razuvayev zna otvaranja bolje od Gellera, Boleslavskog i Furmana zajedno! Siguran sam da je Goldberg znao sta govori. Kada sam zivio u Moskvi, Razuvayev i ja smo se druzili godinama. Ali vrijeme i razlicite drzave izgleda da su odvukle stare prijatelje na razlicite strane.

Sjecam se knjige "Engleske lekcije" koju sam napisao o mojim sahovskim kontaktima sa Mihailom Botvinikom, prvim svjetskim sampionom iz Sovjetskog Saveza. On je sigurno bio sahovska legenda, najharizmaticnija osoba u modernoj sahovskoj istoriji. Njegov doprinos sahu, napretku saha, moze se samo doprinosom Steinitza! On je bio veoma ponosna osoba, ali u isto vrijeme bio je veoma skroman covjek. Ja sam iznenadjen kako neki novinari opisuju Botvinika kao politickog oportunistu koji je ucinio sve da unisti zivote i sahovsku karijeru svojih protivnika. Dovoljno je procitati clanak Taylora Kingstona ("Botvinik protiv Keresa") ili Kingstonov intervju sa velemajstorom Yuri Averbahom u kojem cini sve da izazove kod citalaca gnusanje prema Botviniku. Jedan ruski novinar (sada veoma uspjesan u USA) isao je tako daleko da je rekao da je Botvinik trazio sve za sebe od sovjetske vlade: na primjer, da je trazio prije ne-odigranog matcha sa Aljehinom da mu vlada nabavi 300 grama crvenog kavijara i njegovoj zeni krzneni kaput. U to vrijeme, pise taj novinar, svi sovjetski ljudi su gladovali, a Botvinik je trazio takav luksuz! Ali zasto bi Botviniku odbili zahtjev za dobrim kaputom za zenu? Da li je ona trebala putovati sa njim u London u dronjcima? Ne zaboravite da je Botvinik godinama bio najjaci sahista na sijetu i predstavljao Sovjetski Savez kao drzavu.

Takodje, mnogo godina sam blisko poznavao Davida Bronsteina. Napisao sam brojne clanke o tom izvanrednom covjeku i originalnom sahovskom filozofu. Ali ni svi ovi clanci ne mogu izraziti moje divljenje koje sam osjecao prema tom velemajstoru. Nazalost, iz jos do danas nepoznatih razloga on nije osvojio titulu protiv Botvinika u matchu 1951 godine. Siguran sam da se to desilo, njegov cijeli zivot bi posao drugim tokom, on bi imao vise poziva za turnire, ne bi nikada bio zanemaren kao sto je bio, od sahovskih autoriteta Sovjetskog Saveza.

Ponosan sam sto sam tokom zivljenja u Parizu blisko upoznao Borisa Spaskog. Za mene je on ne samo veliki svjetski sampion, nego primarno brilijantan covjek koji svoj zivot zivi u potpuno posebnoj moralnoj dimenziji. On je jedan od ljudi koji nije nikada morao da se stidi nijednog djela koje je napravio. Na primjer, iako je njegov odnos sa Korchnojem bio vrlo napet, on nije potpisao zloglasno "Anti-Korchnojevo pismo sovjetskih velemajstora" poslije odluke Korcnoja da se ne vrati u Sovjetski Savez, 1976 godine. Mnogi ljudi, cak i oni koji sve znaju kao velemajstor Averbah, optuzili su Spaskog govoreci da je dobio u matchu protiv Fischera previse para 1972 godine, i da je zato dozvolio Fischeru da pobjedi i uzme sahovsku krunu. Nista ne moze biti dalje od istine od toga! Boris je dobro znao da bi bez tog matcha sahovska istorija bila mnogo siromasnija. Spassky-Fischer bi tada napravili prazninu koja bi bljestala kao "neodigrani matchevi" izmedju Laskera i Rubinsteina ili match Aljehin-Botvinnik.

Mogu da pricam satima o velikim sahistima, ali mislim da je takodje vazno da pomenem manje poznate ljude koji su bili moji sahovski ucitelji: Yuri Brazilsky, Grigory Ravinsky, Alexander Konstantinopolsky. Svi su oni umrli prije mnogo godina, ali se ih uvijek rado sjecam.

Kako bi Vi uporedili Fischera, Kasparova, Karpova i Ananda?

Naravno, sve su to veliki sahisti, i svako od njih zasluzuje posebno opisivanje. Iskreno govoreci, svaki od njih predstavlja ono sto je sah kao umjetnost, sport i nauka, postigla u drugoj polovini 20. vijeka. Bez njihovog sahovskog nasljedja mladi sahisti ne bi mogli napredovati! Sigurno, svaki od njih je veliki borac na tabli, a Fischer i Kasparov isto tako i izvan table! Ako zelite da ih uporedim, rekao bih da je Fischer sahista sa svojim sopstvenim principima, nedostaje mu fleksibilnost, ili, ja bih rekao, oportunizam kojeg imaju "2 K". Jedan od razloga sto je Fischer na kraju napustio sah (osim pritiska FIDE i sovjetske sahovske federacije) je bio sto je osjecao, kao intuitivni genije, da je vrijeme postenog saha, saha zasnovanog na sahovskim principima i pravilima prije nego na izuzecima davno proslo. On je imao vrlo jasan pogled na sah, njegove partije su bile, da se izrazim metaforicno, tako prozirne kao voda u Mediteranu lijepog suncanog dana! Inace, medije su dopisale  Fischeru skandale, grabljenje novca i spletke, iako mi znamo da je on bio potpuno posvecen sahu. Necu govoriti o razlikama izmedju Karpova i Kasparova kao sahiste, cijeli svijet zna da su oni razliciti kao dan i noc, ali prije mnogo godina ja sam napisao u jednom clanku da su oni kao ljudska bica slicni: obojica, cak i danas, u svom mentalitetu ostali su tipicni sovjetski ljudi, komunisti (paradoksalno!) po svom nacinu razmisljanja. Ipak njihov temperment je razlicit. Karpov napusta sobu tiho zatvarajuci vrata, dok Kasparov uvijek tresne vratima...

Anand je fantasticno talentovan igrac, mozda genije, ali kao ljudsko bice, on mi se cini bezbojan.... 

Sta mislite ko je najjaci sahista danas, bez obzira na rejting?

Nema sumnje da je cak i danas najjaci svjetski igrac Kasparov. U svakom slucaju, niko nije prevazisao njegove uspjehe na turnirima. Ipak niko ne moze prevariti vrijeme. Danas Kasparov nije kao onaj prije 10 ili 15 godina. Ako je u proslosti on obicno pobjedjivao zahvaljujuci inspiraciji  i pripremama, danas mu njegov profesionalizam pomaze. Uskoro kada pocne da gubi energiju, iako ima ogroman energetski potencijal, zamjenice ga druge sahovske zvijezde. Danas, ja vjerujem, on nije jaci od Kramnika ili Ananda. Ponomarjovljev uspon je brz, i potnecijal njegove igre je jos uvijek nepoznat. Ne zaboravite druge mlade sahiste kao Radjabov, Grischuk, Karjakin, ili neke juniore u Kini, Madjarskoj, Engleskoj...

Sto se tice matcheva Kasparova protiv kompjutera, mislim da ce match sa "Juniorom" biti teska proba, ako ne i iskusenje, za 40-godisnjeg sampiona. Vec prije pet godina igrajuci protiv "Deeper Blue", Kasparov je pokazao svoj temperament. Ovaj put ce stvari biti mnogo teze za njega, osim ako cijela stvar nije unapred dogovorena od organizatora i kompjuterskog tima. Sa jedne strane bio sam u pravu u mom clanku "Gazza will not go to Gaza!" Predvidio sam da Kasparov nece igrati u Jerusalemu. Sada ce se match odrzati u New-Yorku. Nadam se da nisam u pravu u vezi dogovorenog rezultata matcha.

Kada je na pres konferenciji u sali za igranje u matchu 2K (Kasparov-Karpov), Karpov rekao da nije zadovoljan sa sistemom svjetskog sampionata ... i to zato sto on ne igra u tom KO sistemu sampionata...Zasto? I sto vi mislite o tome?

Jedina istina je da se Karpov ne moze uspjesno boriti za sahovsku krunu. Sada mu ne bi odgovarao ni jedan sistem. Naravno, on je brilijantan sahista, i on jos igra jako dobro, ali kao svjetski sampion on spada u sahovsku istoriju i to je sve!

A sto se tice sistema selekcije za svjetski sampionat, moramo biti hrabri da prihvatimo relanost naseg vremena. Sahovski svijet se vise nikad nece vratiti na one medjuzonske, kandidatske i matcheve za titulu prvaka svijeta, koji su postojali od 50-tih kroz 90-te. Kao sto znate, u mnogim clancima, ja sam pozivao na povratak tog sistema takmicenja, da tako kazem klasicnog sistema selekcije izazivaca. Sada, ipak, ja shvatam da se nesto promijenilo u svijetu, i da novo vrijeme trazi nesto sasvim novo i u sahu. Sahisti ne zele da igraju na turnirima koji traju mjesecima i da svaki ciklus za svjetskog sampiona traje tri godine! S druge strane, smjesno je razmisljati o KO turnirima sa 100 ili vise ucesnika i brzopotezno razigravanje kao sto je u sampionatu svijeta! Ozbiljno je pitanje, koliko je turnira Khalifman pobjedio prije nego je postao svjetski sampion u Las Vegasu? Ili, da li je on pobjedio na bilo kojem vaznom turniru poslije toga?

Da li je Kasparov jos dovoljno jak da igra protiv kompjutera slijedeci mjesec?
Sta mislite o sahovskoj snazi poslije njegovog matcha protiv Karpova?

Bez sumnje da ce Kasparov igrati uskoro protiv "Juniora". Svi ovi kompjuteri su jaci i jaci. Ovdje u New Yorku igra Kasparova protiv Karpova je, da tako kazem, u namanju ruku razocaravajuca. Imao sam osjecaj da danas Kasparov ne moze potpuno da se koncentrise na sah. On razmislja o previse stvari. Prije svega, biznis i veliki novac. Pitanje je zasto se on ukljucuje u probleme svjetske istorije? Zasto on zeli da se ponovo razmotre cinjenice iz istorije? Da li je on ekspert iz istorije, ljudske kulture i ljudske civilizacije? Nazalost, mnogi poznati ljudi, politicki lideri, na primjer, kada ljudi oko njih pocinju da ih postuju, povjeruju da su sveznalice. Mi znamo ovo iz istorije - Staljin, Mao... Ali Kasparov je sahista, veliki sahista, on ne smije zaboraviti svoju umjetnost i on mora pruziti radost svima onima koji vole sah, umjesto da radi nesto za sto je potpuno nekompetentan.

Ne smijemo zaboraviti da ce Kasparov uskoro imati 40 godina. A, ja mislim da on ne moze igrati, kao, da tako kazem, prije 10 ili 15 godina. U ovom matchu sa Karpovom, primjetio sam da on ne moze vise racunati dugo varijante koliko je mogao prije. Sta ce uraditi protiv ovog kompjutera? Njegova intuicija protiv silikonskog cudovista nije dovoljna...

U proslosti Kasparov nije igrao match za titulu svjetskog sampiona protiv Shirova. Da li se on plasio Shirova jer je Shirov bio poznat kao jaki velemajstor i postigao je, kasnije rezultat 7/3 u matchu Rusija protiv "Ostatka svijeta"...?  

Ne znam tacno ko je kriv za "neodigrani match" izmedju Kasparova i Shirova. Ali bilo sta da je razlog, nije bilo u interesu Shirovu da se taj match ne odigra. Za svakog izazivaca, a to znamo iz sahovske istorije, takav match je zivotni san. Bez obzira na finansijsku podrsku matchu, Kasparov je djelujuci kao svjetski sampion mogao uciniti sve da se match organizuje; uz to Kasparov je predlozio da se odigra kandidatski match Kramnik-Shirov. I Shirov je dobio brilijantno taj match!

Mislim da se Kasparov nije plasio Shirova. Prije je razlog sto je precjenio svoje sanse, razmatrajuci rezultat koji je upadljivo u njegovu korist u turnirskim susretima. I to je bila prepreka Kasparovu da igra u tom matchu. Mi iz sahovske istorije znamo da su Kapablanka i Spaski takodje bili previse samouvjereni u njihovim matchevima protiv Aljehina i Fischera. Rezultat prije matcha moze ponekad biti ometajuci faktor.

Prije nekoliko godina, Kasparov i predsjednik FIDE su bili neprijatelji, a danas su "u istom camcu". Da li je Kasparov shvatio da je nista bez FIDE, ili su njih dvojica shvatili da imaju isti interes? Da li je taj zajednicki interes sah, novac ili moc ili sve troje istovremeno?

Iskreno, nisam iznenadjen sto se Kasparov pridruzio na kraju Ilyumzhinovu. Kompromisi sa svojom savjescu, potpuni gubitak principa cini logiku (ako je to uopste neka logika!) njegovog zivota. On je optuzio Kirsana cak za pranje novca (sto je jednostavno kriminal u pravnom sistemu svake drzave) da bi mu se pridruzio nekoliko godina poslije. 

Ali ako pratite unazad zivot Kasparova, vidjecete da se isto dogodilo sa njim kada je Kampomanes bio predsjednik FIDE. Sjecam se da je Kasparov govorio i pisao da je njegova borba protiv Kampomanesa jednake vrijednosti kao borba protiv fasizma. I tada, potpuno iznenada, on je podupro re-izbor Kampomanesa! Kada se Kasparov zali da ga sahisti ne podrzavaju, on mora shvatiti: oni mu ne vjeruju. To je vrlo jednostavno objasniti!

 Danas je veza Kasparov-Ilyumzhinov zasnovana na interesima obojice za novac i politicku moc. Danas oni vladaju sahovskim svijetom. Njih podupire Seirawan, americki velemajstor koji je takodje pokazao da mu potpuno nedostaju principi. Samo se sjetite njegovog "ljutitog" pisma protiv Ilyumzhinov prosle godine, u kojem je trazio da Kirsan da ostavku kao predsjednik FIDE. Danas je on Kirsanov najbolji prijatelj!

Recite nam nesto o Talju i Fischeru i njihovim partijama.

Postavili ste veoma zanimljivo pitanje. Istinu da kazem, napisacu jedna clanak o obojici sahovskih giganata. Ja zelim da pisem o njima kao velikim sahistima, o njihovom ogromnom doprinosu sahu i sahovskoj istoriji. Jednostavno zelim da pisem o njima kao ljudskim bicima, kao izuzetnim ljudima!

Za sahiste moje generacije, mladost je neodvojivo povezana za ova dva imena: Talj i Fischer! Iskreno, godine 1959, 1960, a to je kada sam imao 14. ili 15. godina, mislio sam da nece biti nikad vecih sahista od Talja i Fischera. To su bila magnetska imena! U to vrijeme Talj je jasno bio jaci. Tada je bio u zenitu snage. Suvisno je da podsjecam da je 1959 godine na turniru kandidata u Jugoslaviji on pobjedio Fischera 4:0! U to vrijeme se niko nije mogao suprotstaviti Talju i godine 1960, on je osvojio titulu prvaka svijeta u matchu protiv Botvinika. Fischer, iako vec jak velemajstor nije razumio Taljeve iracionalne zrtve. Uz to, psiholoski, njegova igra je bila naivna u poredjenju sa Taljevom. Tokom 60-ih godina, Talj je patio od razlicitih bolesti, dok je Bobby imao stalan napredak izuzev njegovih razocaravujcih "napustanja" poznatih turnira. Ipak godine 1962, na turniru kandidata u Curacao on je pobjedio Talja (2:1) koji se pri kraju turnira razbolio i morao ici u bolnicu. Sto je jos vaznije, Fischer je jedini sahista na turniru koji je posjetio Talja u bolnici i igrao sa njim brzopotezne partije. Nijedan od ucesnika turnira nije cak ni posao da vidi kolegu u bolnici! Ovo je ono na sto bih volio da podsjetim kada cujem da ljudi pricaju o Fischerovom antisemitizmu i podjednako njegovoj surovosti. Uopsteno, Fischer je imao dobre, prijateljske odnose, sa svim najboljim sovjetskim velemajstorima-Petrosjanom, Keresom, Smislovom i Gelerom. Nije slucajno da je 20 godina poslije pobjede u matchu za titulu svjetskog sampiona, odabrao Spaskog da sa njim odigra match u Jugoslaviji. On je dobro shvatio da zlo ne dolazi od sahista, nego od onih, koje je nazvao "gmizavci" koji su uvijek blizu svijeta velikog saha. Sigurno, mislim sa nostalgijom o Talju i Fischeru, to je bilo "zlatno doba" saha, nesto sto mi vise necemo nikada da vidimo ponovo. U isto vrijeme, ja sam sretan i ponosan sto sam svjedok te epohe!

Mr. Khariton, mnogo Vam hvala za ovaj intervju, i nadam se da cemo imati opet prilike za razgovor!

Razgovor vodio Abdul Karim