Intervjuer: Bobi, da li se nešto promijenilo u tvom unutrašnjem osjećaju sada kada si postao islandski, a ne američki državljanin?
Bobi Fišer: Pa, i dalje sam Amerikanac, kako bi Amerikanci rekli. Koliko znam, dozvoljeno je imati dvojno državljanstvo, zar ne?
Intervjuer: Tako je.
Bobi Fišer: Da. Ali veoma sam srećan što sam postao Islanđanin. Prije svega, godinama sam imao sve te probleme sa Sjedinjenim Američkim Državama. A drugo, danas je opasno biti Amerikanac.
Kad god bih se prijavljivao u hotel i pokazivao američki pasoš, uvijek bih pomislio: možda su ovi ljudi povezani s nekim muslimanima i mogli bi reći: „Evo jednog Amerikanca“, pa da me ubiju, otmu ili nešto slično, jer bi mogli pomisliti da sam protiv muslimana ili nešto tako. Razumiješ?
Danas je opasno biti Amerikanac. Opasno je prijaviti se u hotel i jednostavno reći: „Ja sam Amerikanac.“
Intervjuer: Bolje je reći da ste Islanđanin.
Bobi Fišer: Da, mnogo bolje. Mnogo bolje.
Intervjuer: Kakvi su ti planovi za narednih nekoliko mjeseci ili čak godina? Da li namjeravaš da ostaneš na Islandu ili planiraš da se preseliš negdje drugo ili da putuješ?
Bobi Fišer: Nadam se da ću provesti neko vrijeme na Islandu, ali volim da putujem. Ne bih želio da čitavu godinu provodim samo na Islandu.
Intervjuer: Postoji jedna zanimljiva stvar. Po islandskom zakonu, velemajstori imaju pravo na platu.
Svaki islandski šahovski velemajstor prima platu, pod uslovom da povremeno drži časove šaha ili možda igra za reprezentaciju Islanda.
Bobi Fišer: Ne. Ja zaista ne volim šah. Ne treba mi taj novac. Ne želim ga. Odbiću.
Intervjuer: Dakle, nećeš igrati?
Bobi Fišer: Mrzim šah. Zaista.
Intervjuer: Mrziš ga?
Bobi Fišer: Da.
Intervjuer: Znači, nećeš tražiti platu koja pripada velemajstorima?
Bobi Fišer: Ne. Ne, ne, ne.
Intervjuer: Kako možeš da mrziš šah kada te mnogi smatraju možda najvećim šahistom u istoriji?
Bobi Fišer: Zato što znam šta je šah u stvarnosti.
Intervjuer: Da?
Bobi Fišer: Sve se svodi na pamćenje. Sve je unaprijed pripremljeno.
Intervjuer: A šta je s kreativnošću?
Bobi Fišer: Kreativnost je daleko od prvog mjesta.
Intervjuer: Zaista tako misliš?
Bobi Fišer: Da.
Intervjuer: Ali ti si postao svjetski prvak upravo zahvaljujući kreativnosti.
Bobi Fišer: Prije svega, to je bilo davno. Kada sam igrao meč sa Spaskim. Prvi meč. A i revanš je već bio prilično davno. Prošlo je gotovo petnaest godina.
U posljednjih nekoliko godina šah se potpuno promijenio zbog razvoja računarske tehnologije.
Ali, ako šah zaista objektivno analizirate... Zaista veoma objektivno... To je prilično loša igra.
Intervjuer: Čak i ako se vratimo u Morfijevo vrijeme, i tada je postojalo mnogo teorije. Ali ipak ostaje prostor za talenat i kreativnost. Nije sve samo teorija i unaprijed pripremljeni potezi.
Bobi Fišer: Ne, nije sve. Naravno da nije. Slažem se.
Ali zašto biste željeli da se bavite nečim što se uglavnom zasniva na unaprijed pripremljenim varijantama?
Naravno da nije samo to. Ali kreativnost ovdje nije najvažnija.
Možda je tek na trećem mjestu po značaju.
Na prvom mjestu je priprema, zatim pamćenje, a tek onda dolazi kreativnost.
Intervjuer: Za razliku od Fišerovog šaha, odnosno Chess960?
Tamo kreativnost postaje najvažnija.
Bobi Fišer: Da, da.
Dozvoli da objasnim nešto o Fišerovom šahu.
Nikada nisam tvrdio da je to najveći izum još od pronalaska točka ili nešto slično. Razumiješ?
Nikada nisam rekao da je savršen.
Ono što tvrdim jeste da je mnogo bolji od klasičnog šaha.
Zamisli da postoji milion različitih igara sličnih šahu. Možda bi milion njih, ili čak deset miliona, bilo bolje od Fišerovog šaha.
Ali suština Fišerovog šaha jeste u tome da je to, u osnovi, isti šah kao i stari – samo bez teorije.
Pravila su veoma jednostavna i mogu se naučiti za nekoliko sekundi.
To je čitava moja ideja.
Razumiješ?
Upravo sam gledao knjigu koju mi je dao Semi. Bila je o Kapablanki.
Kapablanka je osmislio veoma zanimljivu varijantu šaha.
Mislim da se igrala na tabli 10×10, ili nešto slično. Imala je dva kralja i dodatne figure.
Partiju ste mogli dobiti matiranjem bilo kojeg od protivnikovih kraljeva.
Izgledalo je veoma kreativno.
Možda čak i mnogo bolje od Fišerovog šaha.
Ali djelovalo je zastrašujuće.
Čak i meni.
Intervjuer: Zaista?
Bobi Fišer: Da.
Meni je izgledalo veoma zastrašujuće.
Sve te dodatne figure, ogromna tabla, dva kralja...
Ako je to zastrašivalo mene, onda će prosječnog čovjeka vjerovatno još više.
Postoji mnogo igara koje se mogu osmisliti i koje možda imaju manje nedostataka od klasičnog šaha.
Ali njihov problem je što odbijaju ljude da ih uopšte pokušaju naučiti.
To je ono što želim da kažem o Fišerovom šahu.
Fišerov šah možete naučiti bukvalno za deset sekundi.
Dakle, nema nikakvih prepreka za početak igranja.
Intervjuer: Iste figure, ista tabla.
Sve što je potrebno jeste elektronski uređaj koji nasumično rasporedi početnu poziciju.
Za jednu sekundu već imate početni raspored.
Naravno, mogu se osmisliti i kreativnije igre od Fišerovog šaha. Možete, na primjer, dodati novu figuru, povećati tablu... Mogućnosti su brojne.
Bobi Fišer: Upravo je u tome poenta.
Ljudi misle da sam protiv šaha.
Nisam.
Ja sam za šah.
Pokušavam da ga održim živim.
A ispada upravo suprotno.
Ja uopšte ne predlažem ništa radikalno.
Intervjuer: Nedavno sam pitao dvojicu islandskih velemajstora ko je, po njihovom mišljenju, najbolji šahista svih vremena.
Obojica su se zamislili, a ja sam ih zamolio da odgovore objektivno.
Obojica su rekli: Bobi Fišer je najbolji šahista svih vremena.
Da li se slažete s tim?
Bobi Fišer: Želio bih da se vratimo na temu Fišerovog šaha.
Intervjuer: Dobro, ali prvo odgovorite na ovo pitanje.
Da li ste vi najbolji šahista svih vremena?
Bobi Fišer: Pa, očigledno mislim da jesam.
Intervjuer: Mislim, pobijedili ste Tajmanova sa 6:0. Pobijedili ste Larsena sa 6:0. To niko prije nije uspio.
Bobi Fišer: Prije svega, morate razumjeti jednu stvar u vezi sa šahom.
Naravno da sam ja jači od Morfija.
Ali zašto sam jači?
Ne kažem da imam više talenta od njega.
Jednostavno znam mnogo više teorije.
Kada bi se Morfi danas vratio i ne bi smio otvoriti nijednu šahovsku knjigu, vjerovatno ne bi mogao ravnopravno igrati čak ni protiv majstora.
Ali to nema nikakve veze s njegovim talentom.
Dakle, kada kažete da sam jači od svih ostalih, to zapravo ništa ne znači.
Zbog ogromne količine teorije koja danas postoji u šahu.
Ali kada biste me pitali da li sam najtalentovaniji igrač, to je sasvim drugo pitanje.
Intervjuer: Da li ste najtalentovaniji igrač?
Bobi Fišer: Pa, opet, mislim da jesam.
Ali to je samo moje mišljenje.
Morfi je bio nevjerovatan.
Kapablanka je bio nevjerovatan.
Intervjuer: A šta je sa kasnijim šampionima, na primjer Kasparovom?
Bobi Fišer: Kao što sam već rekao, ne volim da previše ulazim u stari šah.
Jer ga zaista mrzim.
Imam osjećaj da, kada pričam o njemu, na neki način ga promovišem.
A ja ne želim da promovišem tu prokletu igru.
Jedino što me u vezi sa starim šahom zanima jeste jedno.
Samo jedno.
Razotkrivanje namještenih partija.
Ljudi žive u svijetu iluzija.
Intervjuer: Zar to nije paradoks? Kažete da ste najbolji šahista svih vremena, a sada tvrdite da je šah loša igra.
Bobi Fišer: Život je pun paradoksa, zar ne?
Intervjuer: Postoji jedno pitanje koje sam oduvijek želio da vam postavim.
Bobi Fišer: U tome nema nikakvog paradoksa.
Šah je, u suštini, potraga za istinom.
Zar ne?
Ja tragam za istinom.
A istina je da šah više nema stvarnu vrijednost.
To je iskren odgovor.
Šah je loša igra.
Objektivno gledano, nije dobra igra već oko 150 godina.
Od trenutka kada se razvila ogromna teorija.
Prije toga bio je dobra igra.
Možda prije 200 godina, u vrijeme... kako se ono zvao?
Onaj koji je proučavao i razvio teoriju pješaka.
Intervjuer: Da, znam. Ali, s druge strane, nije bilo toliko loše kao danas.
Bobi Fišer: Nema poređenja, ali bila je to loša igra. Tada me je ipak pokretala želja za pobjedom. Bio sam spreman da savladam sve te besmislene prepreke na putu do pobjede nad talentovanim protivnikom.
Ali sada... Razumijete? S godinama, znate kako kažu... Trebalo bi da postaneš mudriji. U tome je poenta. S godinama ne postaješ bolji – moraš postati pametniji.
Da, rekao bih da sam sada mnogo, mnogo pametniji nego tada. I zato više ne želim da idem težim putem. Zašto bih radio stvari na teži način ako postoji jednostavniji i bolji?
Kada si mlađi, to zoveš „stari šah“. To je ono kada udaraš glavom o zid sa svom tom teorijom. Pokušavaš da pronađeš neko sitno poboljšanje na 18. ili 20. potezu. To je apsurdno. Sve postaje sve komplikovanije. Potrebno ti je sve više računara, sve više ljudi koji rade za tebe. A zbog čega? Sve je manje i manje talenta. Zaista je apsurdno.
Intervjuer: Najvažnija je radost. Zašto sve toliko komplikovati? Da li ste postepeno počeli da mrzite šah ili se to dogodilo iznenada?
Bobi Fišer: To je ponovo dobro pitanje. Da li je bilo postepeno? Mislim da jeste. Dugo se to razvijalo, a onda sam u jednom trenutku već mrzio šah, samo što toga nisam bio svjestan.
Razumijete šta hoću da kažem? I dalje sam pokušavao da natjeram sebe da to funkcioniše. Ali sada shvatam da sam cijelo to vrijeme postepeno počinjao da ga mrzim.
Intervjuer: Postoji jedno pitanje koje sam oduvijek želio da vam postavim. Zapravo ste prestali da igrate takmičarski šah još 1972. godine i niste igrali narednih dvadeset godina?
Bobi Fišer: Da, da, da.
Bobi Fišer: To je ponovo dobro pitanje. Da li je bilo postepeno? Mislim da jeste. Dugo se to razvijalo, a onda sam u jednom trenutku već mrzio šah, samo što toga nisam bio svjestan.
Razumijete šta hoću da kažem? I dalje sam pokušavao da natjeram sebe da to funkcioniše. Ali sada shvatam da sam cijelo to vrijeme postepeno počinjao da ga mrzim.
Intervjuer: Postoji jedno pitanje koje sam oduvijek želio da vam postavim. Zapravo ste prestali da igrate takmičarski šah još 1972. godine i niste igrali narednih dvadeset godina?
Bobi Fišer: Da, da, da.
Intervjuer: Da li žalite što ste se povukli? Da li vam je žao što niste branili svoju titulu protiv Anatolija Karpova 1975. godine?
Bobi Fišer: Ne, ne, ne.
Intervjuer: Nimalo ne žalite?
Bobi Fišer: Predložio sam potpuno poštene uslove. On je odbio da igra protiv mene. Moji uslovi bili su potpuno pošteni. Sve ostalo su laži.
Na primjer, Kapablanka je igrao protiv Aljehina, zar ne? To je bilo 1927. godine? Ili možda 1928, ne znam tačno. U tom meču pobjeđivao je onaj ko prvi ostvari šest pobjeda, zar ne?
Intervjuer: Da.
Bobi Fišer: Da se meč završio rezultatom 5:5, Kapablanka bi zadržao titulu. To znači da je Aljehin morao da pobijedi najmanje 6:4, zar ne?
Intervjuer: Da, tako je.
Bobi Fišer: Ali niko se nikada nije žalio na taj meč. Svi govore da je to bio veliki i pošten meč.
Moji uslovi bili su mnogo pravedniji prema izazivaču. Mogao je da izgubi čak devet partija prije nego što bi izgubio priliku da postane svjetski šampion u tom meču. To su bili apsolutno pošteni uslovi. Čak smiješno pošteni.
Intervjuer: Gotovo svi vjeruju da biste ga pobijedili čak i pod uslovima koje ste odbili da prihvatite. Da li ste ikada zažalili što niste branili svoju titulu protiv njega?
Bobi Fišer: Pa... Preskočimo te navodne uslove. To je loše postavljeno pitanje. On je odbio da igra. Ja sam bio šampion.
Intervjuer: Da, znam. Cijela ta situacija bila je apsurdna. Sve je zavisilo od jednog čovjeka, od jednog glasa, zar ne?
Bobi Fišer: Ne, ne, ne. Prije svega, kasnije sam razgovarao sa Fredom Kramerom. Rekao mi je da sam pobijedio na tom glasanju u Amsterdamu.
Intervjuer: Dobro.
Bobi Fišer: Ako se sjećate, nikada nisu objavili detaljne rezultate glasanja.
Nikada nisu rekli kako je glasala svaka pojedina država o mojim uslovima.
A on tvrdi da sam ja pobijedio na glasanju.
Samo su objavili da sam izgubio.
Intervjuer: Mislio sam da ste izgubili za jedan glas.
Bobi Fišer: Tako piše u štampi.
Ali on kaže da to nije tačno, jer rezultati glasanja po državama nikada nisu objavljeni.
Kaže da sam zapravo pobijedio.
Jednostavno su lagali.
Intervjuer: Dobro, vratimo se na temu unaprijed dogovorenih partija.
Bobi Fišer: Da sam napisao knjigu o Karpovu i Kasparovu, kako sam planirao prije nego što su, po mojim tvrdnjama, Jevreji ukrali sav moj materijal, shvatili biste koliko je šah iskvaren.
Kada biste razumjeli razmjere unaprijed dogovorenih partija, ne biste žalili što bi stari šah nestao.
Politika u šahu je trula.
Sve se unaprijed dogovara.
Na najvišem nivou danas je gotovo sve unaprijed određeno.
Sve je unaprijed usaglašeno.
Ne pretjerujem.
Prvi meč Karpov – Kasparov bio je unaprijed dogovoren, potez po potez.
Svaki potez svake partije.
U to uopšte ne sumnjam.
Intervjuer: Čitav meč?
Bobi Fišer: Da.
I mislim da su svi mečevi Karpov – Kasparov bili unaprijed dogovoreni, potez po potez.
Svaki potez svake partije.
Ali za prvi meč uopšte nemam nikakvu sumnju.
Veoma pažljivo sam ga proučavao.
I dalje namjeravam napisati knjigu o tome.
Iako su mi, po mojim tvrdnjama, Jevreji ukrali sve materijale.
Imao sam nekoliko kutija punih knjiga o toj temi.
Svaku partiju analizirao sam na oko osamnaest različitih načina.
Imao sam osam ili devet knjiga o tom meču, kao i desetak časopisa u kojima su sve partije bile detaljno komentarisane.
Dakle, imao sam analize svake partije iz osamnaest različitih izvora.
Uz to sam imao i mnoge druge knjige povezane s tim mečom.
Sve je to, po mojim tvrdnjama, ukradeno.
A kada mi je majka umrla, tvrdi da su nestale i knjige koje je ona imala.
Radilo se o desetinama knjiga.
Intervjuer: Dakle, mislite da je moguće dokazati da je meč bio unaprijed dogovoren?
Bobi Fišer: Da.
To je potpuno očigledno.
Nema nikakve sumnje.
Osim ako mislite da sam lud.
A nisam lud.
Jevreji govore da jesam.
Nisam.
Potpuno sam pri zdravoj pameti.
Svako može analizirati ono što govorim i vidjeti da govorim istinu.
Pitajte Kasparova ili Karpova da li je njihov meč bio unaprijed dogovoren.
Postavite im to pitanje uživo, pod istim uslovima kao sada.
Vidjećete da lažu.
Svaki prosječan stručnjak mogao bi zaključiti da lažu.
Čak i bez analize glasa, a pogotovo uz analizu glasa.
Razumijete?
Lažu.
Njihov meč je očigledno bio unaprijed dogovoren.
To je sasvim jasno.
Intervjuer: Da, ali to bi trebalo i dokazati.
Bobi Fišer: Ti ljudi su prevaranti.
U ogromnim razmjerama.
Intervjuer: Razumijem, ali to je ipak teško dokazati.
Bobi Fišer: Ne.
Uopšte nije teško dokazati.
To je sasvim očigledno.
Intervjuer: Ne, mislim da to ne biste mogli dokazati ako nemate snimak razgovora između Karpova i Kasparova u kojem o tome govore.
Bobi Fišer: Možete to dokazati isto kao što se nešto dokazuje na sudu.
Čak i kada nemate nečije priznanje ili snimak razgovora.
Razumijete?
Bez ikakve sumnje.
To je potpuno očigledno.
Intervjuer: Pređimo na drugu temu.
Šta je s religijom?
Da li ste zadržali svoju vjeru?
Postoji li, po vašem mišljenju, Bog?
Bobi Fišer: Danas me religija uopšte ne zanima.
Intervjuer: Baš nimalo?
Bobi Fišer: Nimalo.
Mislim da su sve svete knjige besmislica.
Intervjuer: A mislite li da postoji Bog?
Bobi Fišer: Mislim da je sama riječ „Bog“ besmislena.
Kao što je rekao jedan indijski guru, i mislim da je bio u pravu.
Riječ „Bog“ nema smisla.
Prije svega zato što ne postoji jedno jedino značenje te riječi.
Svako ima svoje tumačenje.
Mi, zapravo, ne znamo šta postoji u svemiru.
Zar ne?
Intervjuer: Da li postoji neka Viša sila?
Bobi Fišer: Ne znamo.
Ja ne znam.
Možda postoje razvijenija bića.
Možda mogu komunicirati s nama.
Možda.
Ali ja to ne znam.
Sve je to velika misterija.
Ali ne vjerujem nijednoj od takozvanih svetih knjiga.
Smatram da sam ih odavno prerastao.
To su dječje besmislice.
Svaka takozvana sveta knjiga je dječja besmislica.
Intervjuer: Zaista tako mislite?
Bobi Fišer: Da.
Proučavao sam Bibliju.
Prilično dobro poznajem Bibliju.
Pregledao sam i druge takozvane svete knjige.
Ima ih mnogo.
Tu su Mormonova knjiga, Kur'an...
Pregledao sam ih.
Po mom mišljenju, sve su to besmislice.
Intervjuer: Da li ste nekada bili religiozna osoba?
Da li ste vjerovali u Boga?
Bobi Fišer: Jedno vrijeme jesam.
Ali više ne.
Ne, ne.
Sve mi to djeluje veoma primitivno.
Previše primitivno.
https://www.facebook.com/reel/1471150390897731
Нема коментара:
Постави коментар