Šahistkinja Čaročkina ocijenila je svoje drugo mjesto na prvenstvu Rusije
Darja Čaročkina.
Foto: Šahovska federacija Rusije
Prvi veliki intervju vicešampionke Rusije u šahu.
U prošloj sezoni na prvenstvu Rusije u klasičnom šahu srebrnu medalju osvojila je Moskovljanka Darja Čaročkina, senzacionalno pretekavši poznate i titulisane velemajstore — Aleksandru Gorjačkinu, Valentinu Guninu, Olgu Girju i mnoge druge najjače šahistkinje Rusije. Prošlogodišnji uspjeh uspjela je da nadogradi i u tekućoj sezoni — Darja je odigrala na ekipnom prvenstvu zemlje, na Ženskom svjetskom kupu u Batumiju, završila Superfinale 2025. s bronzanom medaljom i osvojila dva ekipna zlata u Sočiju, na prvenstvima Rusije u rapidu i blitzu. Njen rejting u svim disciplinama prelazio je granicu od 2400 poena, a u kolekciji trofeja ima nekoliko veoma vrijednih pobjeda.
Ipak, ime Darje rijetko se pojavljuje u medijima: šahistkinja vodi povučen život, više voli da privatnost ostane iza kamere. U ekskluzivnom intervjuu za „Sovjetski sport“ (SЭ) heroina posljednja dva superfinala govorila je o tajnama majstorske pripreme, prednostima rada bez sekundanata i trenera, manama igre onlajn, kao i o onim poznatim tamnim naočarima — igri oko koje se digla velika buka!
— Već drugu godinu zaredom pokazujete stabilno visoke rezultate u superfinalu. U Barnaulu ste postali vicešampionka zemlje, u Moskvi ste osvojili bronzu po dodatnim pokazateljima, a u Sočiju 2025. — dva ekipna zlata u rapidu i blitzu. Kako izgleda vaša priprema za takve rezultate?
Darja Čaročkina — Najvažniji dio moje pripreme je psihološki aspekt — razumijevanje da sam do rezultata došla ogromnim radom. U šahu, naravno, postoji i element sreće i slučajnosti, ali dobar rezultat se u svakom slučaju postiže samo upornim trudom. Za ovo konkretno superfinale posebno sam duboko ušla u pripremu otvaranja: proučavala sam nove varijante. Mislim da je ispalo prilično dobro! Prije godinu dana, u Barnaulu, igrala sam mnogo nestabilnije i tada se, može se reći, imala i malo sreće.
Ali u posljednje vrijeme šah se uopšte mnogo promijenio, naročito u poređenju s 2011. godinom, kada sam igrala svoje prvo superfinale. Napredak u našem sportu za ovih 14 godina je nevjerovatan: s onim znanjem koje je tada bilo dovoljno za medalju, danas ne bi moglo ni da se izađe iz otvaranja. To je razumljivo — informacija ima više, dostupnije je, pa treba prilagođavati i sebe i pripremu, s naglaskom na otvaranja. Ipak, i na drugim fazama igre mora se raditi jednako ozbiljno.
— Da li je povlačenje Alise Galjamove s turnira uticalo na rezultate ovogodišnjeg superfinala?
Darja Čaročkina — Naravno da jeste. Uslovi su postali nejednaki: neki su imali sreću da odigraju jednu partiju manje i dobiju dan odmora, dok drugima nisu uračunati osvojeni poeni niti nadoknađena utrošena energija. Osim toga, psihološki se takve situacije doživljavaju negativno. Pobijediš — i odjednom, hop! — pobjede nema. Mislila sam da bi bilo pravednije svima dodati +1, možda bi moralno bilo lakše igrati turnir. Moja partija s Alisom Mihajlovnom bila je veoma duga i teška — u realizaciji prednosti pozicija se zakomplikovala, išlo se na nijanse, i uložila sam u nju i profesionalno i emotivno. Odluku o povlačenju neću komentarisati, ali ona je svakako imala svoje posljedice.
— Uključuju li se u vašu pripremu treneri ili sekundanti? Koliko znam, više volite da se borite sami.
Darja Čaročkina — Tačno, niko ne učestvuje osim mene same. Navikla sam da se oslanjam isključivo na sebe i na rad koji sama ulažem pred svaki turnir. Trudim se mnogo da čitam: kategorički se ne slažem sa stavom koji danas zastupa mlađa generacija — da nije nužno čitati, da je dovoljno odigrati milion partija i tako „naigrati“ otvaranja. Smatram da treba čitati ne samo stručnu, nego i književnu literaturu. To razvija i maštu, i pamćenje, i uopšte je korisno za život.
Foto: Šahovska federacija Rusije
Posljednji treneri koje sam imala bili su još u dječjem šahu
— Kako je uopšte organizovana priprema u ženskom šahu?
Darja Čaročkina — Organizovana je isto kao i u muškom. U savremenom šahu se veoma promijenila koncepcija pripreme za turnire, i značaj pomoćnika je teško precijeniti. Ko ima sekundanta — ima i prednost. A glavni plus rada „solo“ jeste u tome što shvataš: ako sam ne odradiš posao do kraja, izgubićeš, i možeš se osloniti samo na sopstvene sposobnosti. Recimo, nedavno sam slušala intervju Daniila Dubova o njegovom radu u štabu Magnusa Karlsena i s ponosom mogu da kažem da i u mojoj pripremi postoje neki profesionalni elementi tog nivoa! To znači da napredujem, iako mi je, naravno, do nivoa supervelemajstora još jako, jako daleko...
Rad s trenerom visokog ranga košta veoma mnogo. A drugi stručnjaci, iskreno, i nisu potrebni. Posljednje trenere imala sam još u dječjem šahu... U tom smislu zaista je tužno što medalja sa prvenstva Rusije ne garantuje čak ni poziv u reprezentaciju — a kamoli priliku da se učestvuje na pripremnim kampovima. Ni 2011. godine, ni sada. Takvoj bih se mogućnosti iskreno obradovala: to je i iskustvo, i motivacija, i podsticaj za profesionalni razvoj. Ali, iz nekog razloga, toga nema.
— Kažu da je razlika u nagradnim fondovima između otvorenih i ženskih turnira toliko velika da žene zbog toga mnogo gube. Da li se slažete s tim?
Darja Čaročkina — Razlika u nagradama je ogromna. S jedne strane, donekle to može da se razumije i objasni: imamo različite nivoe koncentracije, napetosti tokom partije, a samim tim i različit nivo igre. Ali s druge strane — razlika ne bi smjela biti toliko velika. Žene već odavno na visokom nivou rade na šahu ništa manje od muškaraca. Raste kvalitet igre, raste nivo pozicionog razumijevanja, i samim tim bi trebalo da rastu i nagrade.
— Neki smatraju da razlika u nivou igre između muškaraca i žena u velikoj mjeri određuje i veličinu nagrada, kao i interesovanje publike za određene turnire.
Darja Čaročkina — Naravno, ako na turniru učestvuju velika imena poput Karlsena, šanse da se vidi pravo šahovsko nadmetanje su mnogo veće. Odatle i ogromne nagrade. Ali moram reći da muškarci često ne idu „na pobjedu“ — kod njih je mnogo više remija. Žene više griješe, ali njihov je šah zato beskompromisniji, življi, uzbudljiviji. Posla je sve više, mora se mnogo raditi.
— Muškarci sve češće biraju otvaranje kraljevim pješakom, dok žene uglavnom preferiraju prvi potez daminim pješakom. Čime je to uslovljeno i šta vi preferirate?
Darja Čaročkina — Da, zaista, djevojke sve češće otvaraju igru potezom d4 — ja sam se lično odrekla e4 još 2012. godine. Već tada sam shvatila da imam nerješive probleme u pozicijama koje nastaju poslije tog poteza. Ima i ličnih razloga: nije mi se dopadalo da igram špansku postavku (španska partija se smatrala jednom od najperspektivnijih za postizanje rezultata), a neka složena razgranavanja italijanske partije postala su poznata tek u posljednje vrijeme.
Tada još nije bilo ideja povezanih s guranjem krajnjih pješaka, koje su se kasnije pojavile zahvaljujući Janu Nepomnjaščiju i Aleksandru Griščuku. Potez pješakom do h6 čak se i naziva „Griščukov pješak“. A i rad s računarom tada je bio drugačiji — šahovski programi su bili znatno slabiji.
Zato mnoge djevojke biraju d4: sigurnije je. Ali sve se mijenja — postoje i superoštri varijanti poslije tog otvaranja. Ništa nije jednoznačno. Što je šahista jači, to ima više mogućnosti da „igra s obe strane ploče“ — to zavisi od nivoa uronjenosti u šah, koncentracije i razumijevanja. Tu su muškarci mnogo jači od žena. To izaziva divljenje. Ali ima i djevojaka koje se trude da ne zaostaju. Njih veoma poštujem zbog njihovog repertoara otvaranja — to su zaista opasne protivnice.
Sada je mnogo teže pripremati se: repertoari otvaranja se šire, protivnice postaju sve domišljatije. Trudim se da se inspirišem stvaralaštvom velemajstora najvišeg nivoa, ali i one ne stoje u mjestu. Što da kažem — to sve čini šah samo još zanimljivijim.
Foto: Getty Images
— Ne razumijem one koji se žale na online varalice, a i dalje igraju. Može li s vama da se igra online?
Darja Čaročkina — Ne. Čak i tokom pandemije sam to radila izuzetno rijetko. Moje koleginice-šahistkinje većinom pristupaju online igri opuštenije: igraju iz zadovoljstva, malo se treniraju i to je to. Ja sam pokušala da online pristupim kao ozbiljnim turnirima: 2020. godine, tokom lokdauna, igrala sam žensku seriju na chess.com, spremala se i radila vrlo ozbiljno. Na kraju, zbog nestabilnog interneta nisam uspjela da završim jedan od važnih turnira i ostala su samo negativna iskustva sa online igrom. Ispostavilo se da sam izgubila bez svoje krivice — to mi jednostavno ne prija.
Osim toga, vrlo ozbiljan problem je varanje — tokom partije stalno se pitaš da li protivnik zaista igra sam. Tema je aktuelna i izuzetno neprijatna. Nikad nisam razumjela ljude koji se žale na online varalice, a i dalje igraju: moj stav je vrlo jasan i principijelan. Ali, vjerovatno, drugi ne doživljavaju varalice i slučajne klikove kao ja. Čak ni dvije kamere, koje su obavezne za učestvovanje na nekim internet-turnirima, ne rješavaju problem: ako čovjek želi da vara, pronaći će način. Takođe, ne volim „otkrivati“ svoje partije i pripreme u zajedničkoj online bazi.
— Uspjeli ste da spojite vrhunski sport i studije na univerzitetu?
Darja Čaročkina — Na neki način (smijeh). Završavala sam Ruski univerzitet sporta, tada RGUFKSMiT. Učenje nije bilo tako lako kako izgleda. Studirala sam paralelno s velemajstorom Ivanom Popovom, a u grupi su bili i košarkaši, većinom bivši profesionalci. Nastala je čudna situacija: neki studenti su mogli učiti normalno, a drugi su morali da kombinuju predavanja sa takmičenjima, iako su zahtjevi bili isti za sve. To su bili teški, ali dragocjeni dani, i pamtim ih s toplinom i zahvalnošću prema nekim profesorima, posebno tadašnjem šefom katedre za šah, Evgeniju Pavloviču Linovickom.
— Kako se odmarate van šahovske table i čime se interesujete?
Darja Čaročkina — Puno čitam, to volim. Preferiram klasiku, omiljeni autori su Ostin, Remark, Turgenjev. U jednom periodu života pojavio se interes za španski jezik — i sama, bez škole ili kursa, savladala sam ga od nule do nivoa tečnog govora i položila međunarodni ispit. Nastavljam da ga usavršavam, čitam novine i gledam filmove i serije na španskom.
Bilo bi sjajno ponovo otići u Španiju, obožavam Madrid! Za šahistkinju, učenje jezika je korisno — recimo, puno korisne literature izlazi na engleskom. Nekada sam se bavila pravljenjem video-klipova, montažom i režijom, postavljala sam svoje radove na YouTube. Takođe, obožavam umjetničko klizanje! S uživanjem gledam takmičenja i godinama navijam za sve djevojke iz škole Eteri Tutberidze. Iskreno želim sreću Adeliji Petrosjan i vjerujem u njen uspjeh na predstojećoj Olimpijadi.
— Vaši šalovi i tamne naočare — imitiranje Koročnoja ili vaš stil?
Darja Čaročkina — Ponekad je u dvoranama hladno, pa se razvila ljubav prema lijepim šalovima. Ponekad postoje i medicinski razlozi, pa moram igrati sa tamnim naočarima. To je odlična prilika da pokažem protivnicima da snaga igre ne zavisi od stilski atraktivnih dodataka ili modernih okvira. Sa svim poštovanjem prema Viktoru L’voviču, ne upoređujem se s njim, iako možda nekome padne na pamet. Upoznata sam s njegovim radom, ali stvaram sopstveni stil. Inače, zabavno je vidjeti kako u tamnim naočarima u Sent Luisu igraju svjetski top-igrači na Clutch Chess. Imamo modernu ekipu!
Aleksandra Ponkratova
Нема коментара:
Постави коментар