Piše: Juri Goljašak, novinar 5.april 2024.
Pokušao sam da saznam, da li je Kirsan Nikolajevič Iljumžinov napisao knjigu kad ima toliko uspomena. Pretraživač izbacuje naslovnicu - "Kremaljsko otvaranje". Radujem se, želim da naručim - ali život me razočarava sa napomenom: "Službeno izdanje Svjetskog prvenstva u šahu 2001/02. u Moskvi. Knjiga sadrži sve partije turnira, od kojih najbolje komentariše svjetski šampion R. Ponomarjov, vicešampion svijeta V. Ivančuk, vicešampionka svijeta A. Kostenjuk ..."
Pa ipak nije to što sam mislio. To nije za mene. Neka to čitaju Kiril Zangalis ili Halifman, a ja ću čekati prave uspomene. Nadam se, da će Kirsanu Nikolajeviču biti pružena prilika.
Memorija i posmatračka sposobnost kod Iljumžinova su fantastične. Govorio je o davno prošlim susretima kao da su bili juče. Sa oštroumnošću prema smješnim sitnicama.
Mi smo samo stigli da zavirimo u svesku - da ne zaboravimo da pitamo za... Da, recimo, za Fišera.
Ima puno živopisnih citata u toj svesci. Svaki kao dragulj.
— Korčnoj je rekao za Fišera: "Neugodan čovjek, koga treba držati zatvorenim", — dali smo lukav uvod. — Da li ste Vi stekli drugačiji utisak?
— Srećan sam što sam upoznao Fišera! — skoro je uskliknuo, ali nekako tihim, blagim tonom Iljumžinov.
Na trenutak je utihnuo - i nastavio već odmjereno:
— On je genije. Kao Njutn, Ajnštajn, Leonardo da Vinči, Ciolkovski, baba Vanga...
Mi smo zapazili taj obrat - "baba Vanga". Ne zaboravićemo da ga pitamo i o tome.
— Sreli smo se u Budimpešti u stanu Andora Lilientala... — smješkao se Iljumžinov.
Bili smo oduševljeni, samo pri pomisli na taj susret. Andor Liliental - jedan od najnevjerovatnijih ljudi u Evropi! Jedini pravi prijatelj u životu Fišera. Nedostajalo mu je samo malo do 100 godina.
— Pili smo votku jeli ikru i peljmene, igrali šah i pričali do jutra, — nije nas razočarao detaljima Kirsan Nikolajevič.
— Da li je Fišer bio na dominantan za stolom?
Kirsan Ilyumzhinov— Popili smo čitavu bocu. Istina, pomogao nam je Liliental. Donio sam litarsku teglu crne ikre, i Fišer je samo na nju koristio, pravio obilne sendviče. Nije ni pipnuo peljmene. A ja sam ih jeo sa zadovoljstvom. Fišer je te večeri dosta pio, jer su ga preplavile emocije. Kada sam mu predao 100.000 dolara, htio je nešto da kaže, ali je zanijemio. Nalio je čašicu i popio. Tek posle druge čašice Fišer je počeo da govori. Suze su mu bile u očima, glas mu je drhtao: "Prvi put me nisu prevarili..."
U Americi je pokrenuta emisija "Škola Bobija Fišera", ali mu nisu platili ni dolar. Za svoje knjige, čudno, tamo takođe nije ništa dobio. U 70-im godinama, izdavačka kuća "Fiskultura i sport" objavila je knjigu Fišera "Mojih 60 nezaboravnih partija" sa tiražom od 100.000 primeraka. I opet on nije dobio nikakve pare. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Bobi je napisao pismo našim zvaničnicima, tražeći honorar za piratski objavljenu knjigu, ali su ga ljubazno odbili. Zato je moj susret Fišera dirnuo. Čak je pristao da odigra četiri partije sa mnom!
— U klasičnim šahu?
Kirsan Ilyumzhinov— Kada je počeo da postavlja figure, Bobi se namrštio: "Šah je mrtav". "Daj da igramo moj šah." Tako smo igrali "Fišerov šah". U njemu je vidio spas od kompjutera. U klasičnoj igri, prvi potezi su odavno izračunati. Ako brzo igrate, trošite pola sekunde na potez. Ali u Fišerovom šahu sa nasumičnim rasporedom figura, morate odmah da mislite.
— Kažu, da je Fišer pamtio sve svoje partije.
Kirsan Ilyumzhinov— Verujem da je tako. Memorija mu je bila fenomenalna. Redovno je čitao naše novine i pamtio najnevjerovatnije informacije. Na primjer, koliko je Sovjetski Savez proizvodio čelika i automobila. Naveo je tačan broj poslanika koji sjede u Dumi. Bio sam iznenađen.
— Na šta je potrošio tih 100 hiljada?
Kirsan Ilyumzhinov— Nikada ga nisam pitao o tome. Znam, Bobi je često putovao na Filipine, tamo je imao djevojku.
— Od čega je Fišer umro u 64. godini?
Kirsan Ilyumzhinov— Od 64 polja.
— ???
Kirsan Ilyumzhinov— Svaka godina života - jedno šahovsko polje. Došao je do kraja - i odlučio je da ode. Tako ja mislim.
Нема коментара:
Постави коментар